U okviru programa psihosocijalne podrške obolelima od multiple skleroze, Društvo MS Srbija organizuje i osmišljava umetničke radionice integrativne art terapije. Donosimo vam kratak osvrt na poslednju radionicu.
Multipla skleroza nije samo izazov za čovekovo telo i dušu ona je i jedno identitetsko pitanje koje se samo postavlja tokom čitavog života. “Ko sam to ja?” pitanje je koje ova transformišuća bolest postavlja nekim MS obolelima skoro svakodnevno. Umetnost je igra simbola i čovek kao simbolička životinja izraz svojih najdubljih težnji, svojih strahova i najskrivenijih misli pa i neotkrivenih identiteta pronalazi u umetnosti.
Postmoderne težnje nam govore da smo svi mi umetnici, svi smo mi stvaraoci naših života i ono što je naše stvaralaštvo nije nužno samo lepota, sreća i radost, već i bol, nesreća i bolest.
Tokom naših sesija komuniciramo umetninama, koristimo glumu, pantomimu, crtež, glinu, pisanje i narativ da uspostavimo most sa našim najdubljim osećanjima u vezi sa bolešću. Na taj način najkraće dolazimo do mistične srži bolesti kao što je multipla skleroza. Ono što je najvažnije, koristimo umetnost da nas drugi razume.
Tokom sesija obavezani smo na poverljivost kao i u svakom drugom psihoterapijskom okruženju, dozvoljavamo sebi da ne učestvujemo ukoliko je sadržaj preplavljujuć ili preterano zanosan, dozvoljavamo sebi da napravimo i stvari koje nisu lepe, koje nisu impresivne, ali najvažnije ne osuđujemo drugoga i stvaramo umetnost u jednoj demokratičnoj atmosferi.
Ove sesije pomažu učesnicima da prihvate MS kao priliku da se povežu sa sobom, a MS je u tom slučaju jedan izazivač i jedan gonič ličnog razvoja koji postoji i mora postojati mimo činjenice da neko ima tu dijagnozu. MS se na taj način od skupa simptoma i tegoba pretvara u kreativnu misiju kojom pomažući sebi pomažemo i drugome.
