Kako multipla skleroza utiče na san?

Usled oštećenja ključnih neuroloških funkcija multipla skleroza može remetiti i osnovne fiziološke procese, uključujući i redovan san.

Istraživanje Nacionalnog društva za multipla sklerozu i Vašingtonske škole medicinskih nauka je pokazalo da više od polovine osoba sa MS-om prijavljuje značajne poremećaje u snu i poteškoće u održavanju kontinuiteta sna. Pored toga, umor koji pogađa više od 90 odsto osoba sa MS, dodatno komplikuje stvari. Interakcija između sna i umora i njihov kombinovani uticaj na svakodnevno funkcionisanje izaziva zabrinutost kod pacijenata što je lekare podstaklo na istraživanja u ovoj oblasti.

Poremećaj spavanja je opšti pojam za širok spektar simptoma povezanih sa spavanjem. Može da uključuje: nesanicu, hipersomniju (prolongirani noćni san), narkolepsiju (hronični poremećaj spavanja), poteškoće sa disanjem tokom sna neuobičajene pokrete tokom spavanja (uključujući i sindrom nemirnih nogu/tela) kao i izraženu pospanost u toku dana koja ometa svakodnevne aktivnosti.

Kod ososba sa MS, poremećaj spavanja je veoma čest, ali još uvek nedovoljno prepoznat problem i može uključivati bilo koji od navedenih simptoma. U daljem tekstu ćemo pokazati zaključke istraživanja u vezi sa spavanjem kod osoba sa MS i načine da se teškoće sa snom umanje ili prevaziđu.

Istraživanja u poslednjoj deceniji imala su za cilj da bolje razumeju uzroke poremećaja sna kod osoba sa MS. Mogući mehanizmi pomoću kojih MS može uticati na san uključuju:

1. Lezije i neuralna oštećenja ključnih struktura mozga važnih za  san

Hipotalamus je regija mozga odgovorna za veliki deo esencijalnih hormona i fizioloških procesa (glad, žeđ, regulacija temperature, reakcija na stres). Povrede ili oštećenja na ovom području izazivaju hipersomniju i narkolepsiju.

Biološki časovnik – posebno područje hipotalamusa odgovorno za funkcionisanje organizma tokom dnevnih aktivnosti i sna. Lezije ili oštećenja na ovom području dovode do teškog održavanja ravnoteže između odnosa spavanja-budnosti.

Moždano stablo je neophodno za regulisanje disanja i drugih autonomnih funkcija nervnog sistema tokom spavanja, uključujući miran san, ali i pojavu mesečarenja. Lezije i oštećenja u ovom delu mozga mogu dovesti do poremećaja disanja tokom spavanja (sleep apnea) i poremećaja ponašanja tokom sna.

2. Poremećaj ključnih neurotransmitera koji učestvuju u snu

Neuropeptidni hipokretin ili oreksin, je važan molekul koji proizvodi hipotalamus, a zadužen je za regulisanje uzbuđenja. Veoma nizak broj hipokretina može da dovede do narkolepsije.

Neurotransmiteri dopamin i norepinefrin igraju važnu ulogu u kretanju, spoznaji i motivaciji. Smetnje u ovom delu mozga izazivaju umor kod osoba sa MS-om.

Neurohormon melatonin ima važnu ulogu u regulisanju stanja budnosti i spavanja. Niži nivoi melatonina su povezani sa lošijom efikasnošću sna i sezonskim relapsima MS.

3. Nedostatak vitamina D i drugih hranljivih materija koje mogu pomoći u regulisanju sna

S obzirom da su ljudi sa MS skloni deficitu vitamina D u odnosu na opštu populaciju, dodatna istraživanja se sprovode za procenu odnosa između vitamina D i spavanja kod MS.

4. Sekundarni efekti uobičajenih simptoma MS

Nemirne noge/udovi/telo: ljudi sa MS često prijavljuju buđenje tokom noći zbog grčeva u mišićima, spazma mišića i nemirnih nogu/udova/tela.

Bol: Bolovi se javljaju kod jedne trećine do jedne polovine ljudi sa MS. Buđenje zbog bola (neuropatski bol, grčevi i glavobolja) mogu značajno da poremete san.

Mokraćni/crevni simptomi: Učestalost vršenja nužde i inkontinecija je uobičajena pojava kod osoba sa MS. Nokturija (noćno mokrenje) je posebno česta i može poremetiti san.

Regulacija temperature: Osobe sa MS se često pregrejavaju. Buđenje usled pregrejavanja, znojenja i temperaturna nelagodnost takođe narušavaju san.

5. Povećano spavanje tokom dana zbog umora

Kako bi se nosili sa umorom, osobe sa MS često osećaju potrebu da dremnu tokom dana. Nažalost, dremka koja traje duže od sat vremena i dremka neposredno pre spavanja (u roku od 5-6 sati) mogu otežati osobama sa MS da zaspu.

6. Smanjena fizička aktivnost zbog umora i oštećenja povezanih sa MS

Održavanje redovne fizičke aktivnosti je važno za regulisanje sna. Umor i ograničeni pokreti često dovode do smanjene fizičke aktivnosti kod osoba sa MS. Tako oni često odustanu od preporučenih aktivnosti (šetnja, trčanje) ili se osećati manje motivisanim za upražnjavanje fizičke aktivnosti.

7. Efekti stresa i anksioznosti

Stres i anksioznost su jedan od najčešćih uzroka nesanice kod osoba sa MS, jer su često zabrinuti zbog svoje bolesti i neizvesne budućnosti. Razmišljanje o tim problemima pre spavanja može otežati uspavljivanje i narušiti miran san. Ljudi koji su anksiozni i pod stresom imaju tendenciju da se bude tokom noći što dovodi do neefikasnosti spavanja i hroničnog dnevnog zamora.

8. Efekti depresije

Jedan od ključnih simptoma depresije je poremećaj sna. Depresija je česta pojava kod osoba sa MS, koja pogađa približno 50 odsto pacijenata. Depresija, takođe, može da izazove insomniju i hipersomniju.

9. Promene u ritmu spavanja (nepostojanje ustaljenog vremena spavanja/buđenja)

Odnosi se na ponašanja koja su u vezi sa količinom i kvalitetom sna. Primeri loših ponašanja uključuju: obavljanje aktivnosti koje ne uspavljuju (gledanje televizije), upotreba duvanskih proizvoda, kafe, alkohola ili bilo kojih drugih aktivnosti koje previše stimulišu čula pred spavanje.

Test za ocenu vašeg sna

Procena kvaliteta sna je prvi korak ka prepoznavanju problema sa spavanjem i/ili značajnim kliničkim poremećajima sna. Pre sledećeg lekarskog pregleda, bilo bi korisno da odgovorite na sledeća pitanja o kvalitetu sna u proteklih mesec dana i da o rezultatima porazgovarate sa svojim lekarom.

1. Koliko vam je minuta u proseku trebalo da zaspite? ________
2. Koliko sati ste u proseku spavali noću? ___________________
3. Koliko puta ste se u proseku probudili noću? ______________
4. Koliko ste se osećali odmorno ujutru nakon buđenja? a) ni malo   b)  malo   c) prilično   d) potpuno
5. Koliko često ste u toku dana dremnuli? a) ni jednom   b) nekoliko dana   c) većinu dana   d) svaki dan
6. Koliko često vas bol ometa u snu? a) ni jednom   b) nekoliko dana   c) većinu dana   d) svaki dan
7. Koliko često su nemirne noge ometale vaš san? a) ni jednom   b) nekoliko dana   c) većinu dana   d) svaki dan
8. Koliko često je buđenje zbog nužde ometalo vaš san? a) ni jednom   b) nekoliko dana   c) većinu dana   d) svaki dan
9. Koliko često ste uzimali lekove (sa ili bez recepta) kako biste zaspali?a) ni jednom   b) nekoliko dana   c) većinu dana   d) svaki dan
10. Koliko često ste hrkali ili osećali nedostatak daha nakon buđenja? a) ni jednom   b) nekoliko dana   c) većinu dana   d) svaki dan
11. Koliko vam je bilo teško održavati budnost i energiju tokom dana? a) Nije bilo teško  b) ponekad teško  c) umereno teško  d) veoma teško