Autor: Toni Di Džerolamo

Imamo problem sa spavanjem. Prema podacima američkog Centra za kontrolu i prevenciju bolesti, od 50 do 70 miliona odraslih stanovnika SAD ima neki poremećaj spavanja ili budnosti. Pored toga, Nacionalni institut za zdravlje navodi da 30 odsto odraslih u proseku spava manje od šest sati dnevno. Problem je toliko rasprostranjen da je CDC poteškoće povezane sa spavanjem označio kao javnozdravstvenu krizu.

Posledice lošeg sna mnogo su ozbiljnije od povremenog zevanja. Problemi sa spavanjem mogu dovesti do brojnih ozbiljnih posledica, od otežane koncentracije i slabijeg pamćenja do opasnih nesreća. Američko Ministarstvo saobraćaja procenjuje da umorni i pospani vozači svake godine izazovu više od 1.500 smrtnih slučajeva i preko 40.000 povreda koje nisu sa smrtnim ishodom. Iako ljudi loš san možda ne doživljavaju kao veliki problem u svakodnevnom životu, njegove posledice mogu biti veoma stvarne i opasne.

Kod osoba koje žive sa MS, simptomi bolesti mogu dodatno pogoršati probleme sa spavanjem ili direktno izazvati poremećaje sna. U mnogim slučajevima, problemi sa spavanjem mogu pojačati simptome bolesti, stvarajući začarani krug iz kojeg je teško izaći.

Bol, spastičnost ili problemi sa mokrenjem povezani sa MS mogu otežati uspavljivanje ili dovesti do čestog buđenja tokom noći. Takvi poremećaji rezultiraju lošim snom, koji zatim može dodatno pojačati umor, slabost ili kognitivne poteškoće. Ovi problemi potom mogu pogoršati početne simptome i dovesti do još većih poteškoća sa spavanjem.

Dobre navike spavanja neophodne su za očuvanje zdravlja i ostvarivanje svakodnevnih ciljeva, a to je posebno važno za osobe koje se suočavaju sa MS i njenim simptomima. Kako dakle, možemo da počnemo da rešavamo problem sa spavanjem?

Pre svega, važno je razumeti koliko sna nam je potrebno. Nacionalni institut za zdravlje navodi da se potrebe za snom razlikuju od osobe do osobe i menjaju sa godinama, ali daje sledeće smernice za očuvanje zdravlja: deci školskog uzrasta potrebno je najmanje 10 sati sna, tinejdžerima je potrebno od 9 do 10 sati sna, a odraslima je potrebno od 7 do 8 sati sna.

Ukoliko redovno spavate manje od preporučenog broja sati, važno je da što pre uspostavite bolju rutinu spavanja. Jedna neprospavana noć ili naporna nedelja tokom koje ste nedovoljno spavali mogu se relativno lako nadoknaditi. Međutim, ukoliko duži period spavate manje nego što vam je potrebno, posledice se mogu nagomilati i postati teže za kontrolisanje.

Samoprocena kvaliteta sna

Sledeći korak je da odvojite vreme i procenite trenutni kvalitet svog sna. Prema rečima dr Ebi Džin Hjuz, docentkinje za fizikalnu medicinu i rehabilitaciju na Univerzitetu Džons Hopkins, procena sna predstavlja prvi korak ka prepoznavanju problema povezanih sa spavanjem i klinički značajnih poremećaja sna. Dr Hjuz preporučuje samoprocenu koja vam može pomoći da utvrdite kvalitet svog sna. Razmislite o svom spavanju tokom prethodnog meseca i odgovorite na sledeća pitanja:

• Koliko vam je vremena u proseku bilo potrebno da zaspite?
• Koliko ste sati u proseku spavali tokom noći?
• Koliko puta ste se u proseku budili tokom noći?
• Koliko ste minuta u proseku tokom noći provodili budni u krevetu, ne uspevajući ponovo da zaspite?
• Koliko ste se odmorno u proseku osećali nakon jutarnjeg buđenja?
• Koliko često ste u proseku spavali tokom dana?
• Koliko često je bol ometao vaš san?
• Koliko često su spastičnost, sindrom nemirnih nogu ili nemir u udovima i telu ometali vaš san?
• Koliko često su problemi sa mokrenjem ili pražnjenjem creva ometali vaš san?
• Koliko često ste koristili lekove, na recept ili bez recepta, kako biste lakše zaspali?
• Koliko često ste hrkali ili se budili sa osećajem nedostatka vazduha?
• Koliko vam je bilo teško da tokom dana održite budnost i nivo energije?

Razgovarajte o ovim pitanjima i svojim odgovorima sa lekarom ili drugim zdravstvenim radnikom. Ukoliko imate poteškoće sa spavanjem, teško zaspite ili se često budite, lekar može preporučiti ispitivanje sna. Tokom ispitivanja sna, stručnjaci prate vaše spavanje uz pomoć posebne opreme.

Lečenje poremećaja spavanja

Kada utvrdite koliko vam je sna potrebno i prepoznate probleme koji utiču na njegov kvalitet, sledeći korak je promena loših navika, lečenje problema povezanih sa spavanjem i uspostavljanje bolje rutine. Bez obzira na to koji problem utiče na vaš san, postoje rešenja koja mogu pomoći. Dobro odmoreni telo i um predstavljaju važne saveznike u suočavanju sa MS. Procenite svoju situaciju, razgovarajte sa lekarom, pripremite spavaću sobu i napravite prvi korak ka boljem snu.

Izvor: Multiple Sclerosis Foundation – Let’s Find Better Sleep