Najpre dolazi planiranje, a zatim uživanje u putovanju. Putovanja su za mene oduvek predstavljala slobodu. Neke od mojih najdražih uspomena nastale su tokom dugih putovanja sa prijateljima, dok smo mojim kombijem obilazili SAD – od Mejna do Floride, preko Severne i Južne Karoline do Kalifornije, od Teksasa do Vašingtona, uz posete desetak nacionalnih parkova.

Živim sa spinalnom mišićnom atrofijom, odnosno SMA, a ta činjenica sa sobom donosi čitav „kombi“ putne logistike, koja s godinama postaje sve zahtevnija.

Priznajem da bi lakša i udobnija odluka bila da ostanem kod kuće, u svom sigurnom i predvidivom prostoru. Kao što Frodo Bagins podseća svog prijatelja Semvajza na reči svog rođaka Bilba u „Gospodaru prstenova“: „Opasan je to posao, Frodo, izaći kroz vrata. Zakoračiš na put i, ako ne pripaziš, nikada ne znaš gde bi mogao da završiš.“ Ipak, ne mogu da zamislim da se zbog sigurnosti odreknem lepote, avanture i prilike da nastavim da živim punim plućima. Upravo ta napetost između udobnosti i novih mogućnosti oblikuje svako moje putovanje.

Ovog leta ukazala mi se prilika da otputujem u Nešvil, koji je udaljen oko sedam sati vožnje od mog doma. To svakako nije „Odiseja“, ali ipak zahteva pažljivo planiranje i pripremu. Volim da mislim da nisam zahtevan putnik i činim sve što mogu da putujem sa što manje stvari i pojednostavim organizaciju, ali neke obaveze jednostavno nije moguće izbeći.

Obezbeđivanje pristupačnog smeštaja

Dopada mi se ideja boravka u smeštaju preko platforme Airbnb i nekoliko puta sam je koristila, ali postoji mnogo faktora koje je teško unapred proveriti i kontrolisati. Zbog toga se najčešće odlučujem za hotel.Za putovanje u Nešvil pozvala sam hotel i rezervisala smeštaj nekoliko meseci unapred, jer sam naučila da se ne može pretpostaviti da su informacije i rezervacije putem interneta uvek tačne ili dovoljne. Potrebna mi je soba prilagođena osobama sa smanjenom pokretljivošću, sa dva kreveta. To podrazumeva šira vrata, dovoljno prostora da mogu da se okrenem u invalidskim kolicima, prostor da se parkiram pored kreveta i dovoljno mesta za nesmetano kretanje kroz kupatilo. Neka hotelska kupatila pristupačnija su od drugih, ali telefonskim razgovorom mogu da proverim da li prostor odgovara mojim konkretnim potrebama.

Izbor saputnika

Kada putujem, na samom početku organizacije dogovaram se sa jednim prijateljem koji će mi pomagati tokom putovanja, ili sa dvoje njih, kada je to moguće. Biram osobu koja poznaje moju rutinu nege i za koju verujem da bi najviše uživala u tom konkretnom iskustvu sa mnom, na kraju krajeva, to će biti i njen odmor. Pošto moje putovanje zavisi od učešća te osobe, razmišljam i o tome ko ima najmanju verovatnoću da će morati da otkaže. Zatim proveravam ko je slobodan u planiranim terminima: ko može da uzme slobodne dane na poslu, ko može da pronađe zamenu za obaveze u crkvi ili lokalnoj zajednici i ko može da organizuje čuvanje dece i kućnih ljubimaca dok smo odsutni. Osoba koja prva uspe sve to da organizuje postaje moj zvanični saputnik.

Pametno pakovanje

Pakovanje za letnje putovanje veoma je zabavno jer kupaći kostim, šorts, majice i sandale gotovo da ne zauzimaju prostor u torbi. Međutim, sa sobom moram da ponesem i punjač za bateriju invalidskih kolica, prenosivi sistem za podizanje sa potpornom trakom, poseban higijenski komplet, dodatne jastuke i lekove.

Pravim spisak i proveravam ga dva puta, svakoga dana tokom čitave nedelje. Dan pre polaska moja dnevna soba bude prepuna svih neophodnih stvari, uz nekoliko dodatnih predmeta „za svaki slučaj“. Dobro je biti pripremljen, ali ne treba ni preterivati. Na dan polaska najpre se moja invalidska kolica i ja bezbedno pričvrstimo u kombiju, a zatim prijatelj pakuje sve naše torbe oko mene. Potom podešavamo GPS, biramo odličnu muziku, stavljamo pilotske naočare za sunce i krećemo na put.

Za mene taj uzbudljivi trenutak predstavlja mnogo više od početka odmora. On me podseća da, iako putovanje sa SMA zahteva dodatnu pažnju, promišljanje i pripremu, sloboda, lepota i radost koje ono donosi vrede svakog uloženog truda.

Izvor: With SMA, there’s important prep work to do before I can hit the open road