Autorka Cherie Binns
Kod osoba sa multiplom sklerozom javljaju se tri različite vrste bola: akutni, paroksizmalni i hronični bol. I akutni i hronični bol mogu biti nervnog ili mišićno koštanog porekla. Paroksizmalni bol uglavnom je povezan sa oštećenjem nerava koje nastaje usled oštećenja mijelinskog omotača.
Mišićno koštani bol može biti povezan sa poremećajima hoda kojih osoba ponekad nije ni svesna. Procena fizioterapeuta može pomoći u prepoznavanju ovih problema, a čak i male promene u načinu kretanja mogu vremenom doprineti smanjenju bola. Mnogim ljudima u kontroli mišićno koštanog bola pomažu masažna terapija, kiropraktika ili akupunktura.
Nervni bol ponekad zahteva primenu lekova kako bi se ublažio. Osobe ga najčešće opisuju kao probadajući, žareći ili pekući bol, trnjenje, osećaj stezanja ili električnih udara. Glavni lekovi koji se koriste za lečenje nervnog bola pripadaju grupi antiepileptika. U pojedinim slučajevima koriste se i antidepresivi, koji mogu povećati nivo supstanci u centralnom nervnom sistemu koje doprinose smirivanju nervne aktivnosti.
Obe grupe lekova mogu imati neželjena dejstva, među kojima su pospanost, suva usta i zatvor. Ovi simptomi često vremenom postaju manje izraženi, kako se bol bolje kontroliše.
Paroksizmalni bol koji nastaje usled oštećenja nerava ne mora uvek da zahteva terapiju lekovima, jer se javlja povremeno i obično traje svega minut ili dva pre nego što se povuče. Kod nekih osoba ova vrsta bola može ukazivati na povredu ili oštećenje određenog nerva. Kada se oštećenje smiri ili se razviju alternativni nervni putevi, bol može nestati.
Kod mnogih osoba koje imaju bol može pomoći ishrana usmerena na smanjenje inflamacije. Izbacivanje dodatog šećera, odnosno šećera koji se prirodno ne nalazi u namirnicama, kod pojedinih ljudi može doprineti ublažavanju čak i izraženog bola i olakšati njegovu kontrolu. Neki navode i da su drugi simptomi multiple skleroze manje izraženi kada smanje unos dodatog šećera.
Redovan program fizičke aktivnosti koji uključuje istezanje i vežbe za jačanje mišića može značajno doprineti poboljšanju mišićnog tonusa i smanjenju bola.
Važno je imati u vidu da svaki bol koji oseća osoba sa dijagnozom multiple skleroze nije nužno posledica same bolesti. Ako obavljate posao koji podrazumeva ponavljajuće pokrete i imate bolove u šakama, zglobovima, rukama, leđima ili vratu, uzrok može biti povezan sa poslom ili određenom aktivnošću, a ne sa multiplom sklerozom.
Zbog toga je važno da se svaki bol stručno proceni kako bi se utvrdio njegov uzrok i napravio odgovarajući plan za njegovo ublažavanje i kontrolu.
Kako razumeti skalu bola
Kada zdravstvenom radniku govorite o svom bolu, verovatno će vas zamoliti da ocenite njegov intenzitet na skali od 0 do 10, pri čemu 0 označava odsustvo bola, a 10 najjači bol koji možete da zamislite. Budući da ne postoji objektivan način da se bol precizno izmeri, ova informacija je veoma važna zdravstvenim radnicima.
Ipak, doživljaj bola je individualan. Ako je najjači bol koji je neka osoba ikada osetila bila glavobolja, upravo će joj taj bol predstavljati osnovu za poređenje.
Zato je često korisnije da skalu bola ne posmatrate samo kroz pitanje koliko je bol jak u odnosu na prethodne bolove koje ste osećali, već kroz to koliko utiče na vašu sposobnost da obavljate svakodnevne aktivnosti i normalno funkcionišete.
Prilikom razgovora sa lekarom, skalu bola možete koristiti kao okvir koji će vam pomoći da što preciznije opišete intenzitet bola i način na koji utiče na vaše svakodnevno funkcionisanje.
Izvor: Multiple Sclerosis Foundation – Managing MS Pain