Još uvek nije poznato šta tačno uzrokuje MS. Naučnici veruju da MS nastaje zbog kombinacije nekoliko faktora. Da bi se utvrdio tačan uzrok, trenutno su u toku istraživanja iz oblasti imunologije, epidemiologije i genetike. Osim toga, naučnici takođe istražuju i infektivne agense koji mogu da doprinesu pojavi MS.
Razumevanje uzroka nastanka MS ubrzava proces pronalaženja efikasnijih načina njenog lečenja, ali može da pomogne i pri njenoj prevenciji.
Imunološki faktori
Kod MS, abnormalne imunološke reakcije izazivaju inflamaciju i oštećenje mijelinske kore koja obmotava nervna vlakna centralnog nervnog sistema. Takođe se oštećuju i ćelije koje sačinjavaju sami mijelin i nervna vlakna.
Ekološki faktori okoline
Iako uzrok MS nije poznat, sve više se saznaje o ekoloških faktorima okoline koji doprinose razvoju MS. Ne postoji jedan faktor koji sam može da izazove MS, ali za nekoliko faktora se veruje da doprinose ukupnom riziku od pojavljivanja MS.
Geografski faktor
MS se češće pojavljuje u područijma koje se nalaze daleko od ekvatora. Trenutno epidemiolozi ispituju varijacije u geografiji, demografiji, genetici, infektivnim uzrocima i migracionim šablonima u cilju boljeg razumevanja uzroka MS. Studije su pokazale da ako se ljudi rođeni u ovim predelima gde je visok rizik od pojavljivanja MS pre svoje 15. godine presele u deo sveta gde je rizik niži preuzimaju faktor rizika od novog mesta boravka. Takve studije pretpostavljaju da izlaganje nekom ekološkom agensu pre puberteta može da uzrokuje predispoziciju za MS kasnije u životu.
Vitamin D
Sve je više dokaza o tome da vitamin D igra značajnu ulogu kod MS. Nizak nivo vitamin D u krvi se smatra kao faktor rizika za razvoj MS. Neki naučnici veruju da izlaganje suncu, koji je prirodan izvor vitamin D, može da pomogne pri objašnjenju geografskog rizika za MS. Osobe koje žive bliže ekvatoru su izložene većoj količini sunca tokom cele godine, pa zbog toga imaju visoke nivoe prirodno proizvedenog vitamin D, koji potpomaže imunološkoj funkciji organizma i štiti od bolesti poput MS.
Pušenje
Sve je više dokaza koji upućuju da pušenje igra važnu ulogu u MS. Studije su pokazale da pušenje povećava rizik od razvijanja MS i da je povezano sa ozbiljnijim bolestima, ali i brzim razvojem bolesti. Srećom, pregršt je studija koje su dokazale da je prestanak pušenja, bilo da osobe prestane pre pojave MS ili nakon toga, povezan sa sporijim razvojem bolesti.
Gojaznost
Nekoliko studija je pokazalo da gojaznost u detinjstvu i ranoj adolescenciji, posebno kod devojčica, povećava rizik od oboljevanja od MS u kasnijim godinama. Druge studije su pokazale da gojaznost u ranom srednjem dobu takođe može da doprinese povećanom riziku od oboljevanja od MS. Osim toga, gojaznost može da pogorša inflamacije i doprinese češćoj pojavi MS epizoda kod osoba kod kojih je već dijagnostifikovana MS.
Infektivni faktori
Mnogi virusi i bakterije su ispitivani ili se trenutno ispituju kako bi se utvrdilo da li su povezani sa razvojem MS. EBV, virus koji izaziva mononukleozu, je u skorije vreme najviše u centru pažnje. Sve više istraživanja ukazuje da prethodna infekcija EVB virusom doprinosi riziku od pojavljivanja MS.
Genetski faktori
MS nije nasledna bolest, što znači da se ne prenosi sa kolena na koleno. Međutim, kod MS postoje faktori rizika koji mogu biti nasledni. Kod opšte populacije, rizik od razvoja MS je oko 1 u 750 – 1.000. Kod identičnih blizanaca, ako jedan blizanac ima MS onda je rizik za drugog blizanca 1 naspram 4. Rizik od MS se takođe povećava kada drugi direktni rođaci (roditelji, braća ili sestre, deca) imaju MS, ali mnogo manje nego u slučaju identičnih blizanaca.
Oko 200 gena je identifikovano da doprinose u maloj količini opštem riziku od MS. Trenutno su u toku brojna istraživanja kako bismo bolje razumeli genetske i druge faktore koji doprinose razvoju MS.
Izvor: https://www.nationalmssociety.org/What-is-MS/What-Causes-MS
