Stres kod osoba sa MS, često utiče na njihovo stanje. Stres nije moguće potpuno izbeći, ali on utiče na naš organizam, tako da je važno naučiti kako njime što bolje upravljati. Vrlo često se udruženo javlja i anksioznost, koja utiče na trećinu osoba sa MS.
MS je nepredvidljiv i zato ne iznenađuje što se neizvesnost i osećaj nepoznanice pretvaraju u anksioznost. Međutim, postoje tehnike za upravljanje anksioznošću. U nastavku su date i neke najčešće greške u razmišljanju i načini kako da se one prevaziđu.
Uticaj stresa
Stres dovodi do osećaja uznemirenosti ili zabrinutosti. Često dolazi i do nesanice, ali dugotrajan stres može izazvati veće fizičke probleme kao što su slabije pamćenje, glavobolja i visok krvni pritisak. Stres je normalan deo života za svakoga, ali pored toga što se suočavaju sa normalnim svakodnevnim stresovima, osobe sa MS se moraju izboriti i sa nepredvidljivošću i pritiscima koje ovo stanje izaziva. MS može uticati i na mnoge sfere života kao što su sposobnost za rad, kognitivno funkcionisanje, prijateljstva i odnosi, kućni poslovi i roditeljstvo. Nemoguće je potpuno eliminisati stres iz vašeg života, ali postoje brojne tehnike koje možete primeniti kako biste njime upravljali.
Načini upravljanja stresom
Naučite da prepoznate šta možete da kontrolišete, a šta ne kada ste pod stresom. Zapitajte se da li je to nešto nad čim imate kontrolu. Postavite realne ciljeve i planirajte unapred. S obzirom da je MS nepredvidljiv, spremni rezervni planovi za svakodnevne aktivnosti mogu umanjiti stres u slučaju da se dogodi nešto nepredviđeno. Vodite dnevnik stresa u periodu od dva meseca. To vam može pomoći da utvrdite koje vam to situacije izazivaju stres. Beležite kako ste reagovali na poteškoću koja vam je izazvala stres i načine kako ste možda mogli da izbegnete tu situaciju. Fizičke vežbe takođe mogu pomoći da bolje spavate i mogu vam dati više energije, što će doprineti smanjenju nivoa stresa. Pronađite obične svakodnevne aktivnosti u kojima uživate. Naučite tehnike opuštanja i mirnog disanja.
Šta je anksioznost?
Reakcija tela „bori se ili beži“ je automatski sistem, koji nam omogućava da reagujemo na uočenu opasnost i pretnje. Kada smo u strahu ili pod stresom, telo luči adrenalin, a to zauzvrat izaziva reakcije na fizičkom nivou, poput lupanja srca, znojenja, nesvestice ili vrtoglavice, suvih usta, poteškoća sa disanjem ili problemi sa crevima ili urinarnim traktom. Ova fizička reakcija može biti veoma korisna u prirodi – priprema vas za hitno reagovanje kada vam preti opasnost. Ali, ako se ovo povišeno stanje budnosti nastavlja tokom dužih vremenskih perioda, može uticati na vaše zdravlje.
Kako se izboriti sa anksioznošću
Najčešći strahovi kod osoba sa MS, odnose se na pogoršanje stanja, što je potpuno razumljivo. Postoji niz „grešaka u razmišljanju“ koje osobe čine, a koje pojačavaju osećaj uznemirenosti i straha, poput misli da je sve „crno ili belo“ ili „sve ili ništa“. Možda ste zaboravili važan događaj ili napravili grešku na poslu zbog problema koje doživljavate i počinjete da verujete da ste nesposobni da obavite jednostavne zadatke, da više niste kompetentni. Zapravo ste uspešno obavili brojne zadatke na poslu ili kod kuće tog dana, ali jedna greška je zasenila sva pozitivna dostignuća. Svaki put kad to pomislite, zamenite tu misao sa dva pozitivna dostignuća. Kao na primer razmišljanje „da treba ili mora“, gde govorite sebi da bi trebalo ili da morate da budete sposobni da nešto uradite ili „trebalo bi da mogu da otpratim dete do škole“. Ukoliko stalno govorite sebi da morate nešto da uradite, samo pojačavate osećaj krivice, besa i uznemirenosti što je destruktivno, a ne konstruktivno.
Traženje pomoći od stručnjaka
Ukoliko vas anksioznost koju doživljavate u potpunosti obuzima i ne možete sami njom da upravljate, potražite pomoć najpre od svog izabranog lekara, medicinske sestre za MS ili nekog drugog stručnjaka za mentalno zdravlje ili socijalnu brigu. Može vam biti od velikog značaja da razgovarate sa kliničkim psihologom, koji razume MS i anksioznost ili MS i strah. On vam sigurno može pružiti podršku u pronalaženju načina da promenite način razmišljanja.
Izvor: Anxiety, Stress and MS – Managing Stress | MS Society UK
