Lekari još uvek nisu utvrdili šta uzrokuje multiplu sklerozu, ali rezultati brojnih istraživanja pokazuju da potencijalni faktori zavise od gena, mesta gde živimo, vazduha koji udišemo. Evo odgovora na neka od pitanja pacijenata sa MS.
Buđenje imunog sistema
MS je autoimuno stanje. Lekari ne znaju zašto, ali nešto govori imunološkom sistemu da napadne telo. Kod MS-a fokus je na mijelinu, masnoj supstanci koja pokriva nervna vlakna u mozgu i kičmenoj moždini. Mijelin ih štititi poput plastike koja se obavija oko žica na punjaču za mobilni telefon. Kada je mijelin oštećen, nervi ne mogu da šalju poruke kroz telo onako kako bi trebalo, a bez zaštitnog omotača mogu se oštetiti i nervi.
Veća je verovatnoća da se dobije MS ako se ima neko drugo autoimuno stanje, poput upalne bolesti creva, bolesti štitne žlezde ili dijabetesa tipa 1.
Okolina povećava šanse za dobijanje MS-a
Veća je verovatnoća da MS pogađa ljude koji žive na određenim mestima i pripadaju određenim etničkim grupama. Posebno je čest u hladnijim klimama poput Škotske, Skandinavije i širom severne Evrope, dok je manja verovatnoća da će ga dobiti ljudi koji žive u blizini ekvatora.
Mesto u kojem živimo i količina sunčeve svetlosti u danu u vezi je sa pojavom MS-a. Poznato je da vitamin D, koji telo proizvodi kada je izloženo sunčevoj svetlosti, pomaže u zaštiti od imunoloških bolesti.
Veća je verovatnoća da će pušači dobiti MS. Prestanak pušenja može usporiti bolest, bez obzira na to da li se sa pušenjem prestane pre ili nakon dijagnoze.
Da li je multipla skleroza nasledna?
Ne. Ne dobija se od roditelja, ali faktori rizika mogu biti u genima, te je veća verovatnoća da se dobije MS ukoliko roditelji ili braća i sestre već boluju.
Istraživači veruju da postoji više gena koji povećavaju izglede za dobijanje MS-a. Neki misle da postoji predodređenost u genima da reagujemo na okidače u svetu oko nas. Novi načini za identifikaciju gena mogu pomoći u odgovoru na pitanja o ulozi koju genetika igra u MS.
Da li seksualni hormoni igraju ulogu?
Postoji sve veći dokaz da hormoni, uključujući polne hormone, mogu uticati na imuni sistem. Na primer, estrogen i progesteron, dva važna ženska polna hormona, mogu uticati na imuni sistem. Kada su ti nivoi hormona u toku trudnoće viši, žene sa MS-om imaju manje aktivnosti bolesti. Testosteron, primarni muški hormon, takođe može suzbiti imuni odgovor. Niži nivo testosterona kod muškaraca možda delimično može objasniti činjenicu da dvostruko više žena oboleva od MS u poređenju sa muškarcima.
Mogu li virusi uzrokovati MS?
Neka istraživanja pokazuju da se dva virusa iz porodice herpesa mogu povezati sa okidačima MS-a. Skoro svi ljudi sa MS i oni koji imaju bolest nervnog sistema izazvanog virusom imaju identične proteine u kičmenoj tečnosti. Ipak doktori nisu sigurni da li je virus bio prisutan pre MS-a, da li je to izazvao MS, ili se MS pojavio uporedo sa virusom.
Šta nije faktor rizika MS-a?
U jednom trenutku ljudi su verovali da svaki od navedenih faktora može izazvati MS, ali godine istraživanja pokazale su da za MS nisu rizične:
• Alergije;
• Veštački zaslađivači;
• Izloženost teškim metalima;
• Kućni ljubimci;
• Fizička trauma;
• Vakcine.
Izvor: Webmd.com
