Nakon 15 godina od uvođenja lekova prve generacije za lečenje multiple skleroze (MS), potencijalno teškog neurološkog oboljenje, država je odlučila da od 2020. godine na pozitivnu listu lekova uvrsti savremenu efikasnu terapiju koja do sada nije bila dostupna našim pacijentima. U Srbiji sa ovom bolešću živi oko 9.000 ljudi. Reč je o ozbiljnom autoimunom, neurodegenerativnom i zapaljenskom oboljenju koje napada centralni nervni sistem: mozak i kičmenu moždinu. Najčešće se javlja između 20. i 40. godine, ali se može manifestovati i u bilo kom drugom životnom periodu. Žene obolevaju dva puta češće od muškaraca.
Prof. dr Jelena Drulović, neurolog i načelnica Odeljenja za imunski posredovane bolesti Klinike za neurologiju Kliničkog centra Srbije, kaže da je učinjen veliki pomak u lečenju i da se u tom duhu ove godine obeležava 30. maj ̶ Svetski dan borbe protiv multiple skleroze, pod sloganom „Ostanimo povezani”.
̶ Do sada se u našoj zemlji prvom generacijom lekova lečilo samo 1.100 pacijenata. Nakon niza godina stvorili su se uslovi za bolji tretman u lečenju osoba sa MS zahvaljujući izvanrednoj uzajamnoj saradnji između RFZO-a, Ministarstva zdravlja, Vlade Srbije, struke i Društva za borbu protiv MS. Ova zajednička saradnja dovela je do ogromnog napretka u lečenju multiple skleroze u Srbiji, do povećanja broja osoba koje se leče terapijom koja modifikuje tok bolesti na teret RFZO-a, kao i uvođenjem svih inovativnih lekova koji su dostupni u najrazvijenijim zemljama Evrope. Broj pacijenata koji će se lečiti više je nego udvostručen, pa očekujemo da oko 2.400 ljudi ubuduće dobija terapiju ̶ kaže dr Drulović.
Pred obolelima od multiple skleroze i neurolozima koji ih leče sada je još jedan izazov, koji predstavlja pandemija kovida 19, jer se ne zna šta će se dešavati sledećih meseci, tokom jeseni i zime. Većina medikamenata za lečenje MS jesu inovativni i visokoefektivni i spadaju u imunosupresivne lekove. Zbog toga je postojala bojazan kako će primena tih lekova uticati na pacijente, da li će im biti povećan rizik od dobijanja infekcije virusa korona ili razvijanja teških formi bolesti.
Iskustva koja do sada postoje nisu velika i baziraju se najviše na iskustvima lekara iz Italije, koji su lečili veliki broj ljudi. Prvi podaci koje su objavili ohrabrujući su i pokazuju da je od ukupnog broja zaraženih u Italiji, njih oko 250 imalo MS. Od tog broja 10 pacijenata je razvilo tešku formu bolesti, a petoro je preminulo. Poznato je da troje preminulih nije bilo lečeno nikakvim lekovima, a dvoje je dobijalo neku terapiju za lečenje MS.
̶ Ono što je, međutim, bilo sasvim jasno jeste da su preminuli pacijenti imali teške forme bolesti i da su bili teško pokretni. Pretpostavljali smo i ranije da je otežana pokretljivost jedan od faktor rizika za razvijanje teške forme kovida 19, ukoliko se pacijent sa MS inficira. U preliminarnoj analizi italijanski lekari su pokazali da nijedan od lekova koji se koriste za lečenje MS ne povećava posebno rizik od nastanka kovida 19. Sada imamo sve više novih saznanja, koja će nam pomoći u tome za koje lekove ćemo se najpre odlučiti da krenemo da ih dajemo pacijentima. Bićemo obazriviji kada su u pitanju lekovi sa najizraženijim imunosupresivnim svojstvima, zavisno i od toga kako oni ostvaruju te svoje efekte, a imajući u vidu i mehanizme kojima se tokom virusa korona naš imunski sistem brani ̶ pojašnjava dr Drulović.
O svemu tome će lekari razgovarati sa našim pacijentima, kaže naša sagovornica, i objasniti im dodatno i detaljno da, kada budu primali ove lekove, moraju da prate sve preporuke koje su epidemiolozi dali. Od sredine juna i tokom jula kreće se sa primenom svih terapija, jer ono u čemu se svi neurolozi slažu jeste da je svaki slučaj individualan i da od svakog tipa, forme i aktivnosti bolesti zavisi koji će se lek primenjivati.
̶ Ono što je Republički fond za zdravstveno osiguranje omogućio, jeste da se značajno poveća broj ljudi koji su se do sada lečili „interferonima” i preparatima „glatiramer acetata”. Ove lekove će dobijati još 600 pacijenata. Polovinom juna krenućemo i sa uvođenjem ovih lekova kod novih pacijenata. Nakon toga, počećemo i sa primenom oralnih lekova: teriflunomidom i dimetil fumaratom, kao i fingolimidom i kladribinom koji spadaju u efektivnu terapiju. Započećemo i sa primenom monoklonskih antitela, natalizumaba, okrelizumaba. To jesu imunosupresivni lekovi, ali znamo kako deluju i mislimo da su rizici mali. Tokom jula krenućemo sa okrelizumabom, koji se daje intravenski, a i sa još jednim monoklonskim antitelom, alemtuzumabom uz dodatni oprez iz bezbednosnih razloga, kod visoko aktivnih pacijenata ̶ kaže dr Drulović.
Na osnovu detaljnih kliničkih baza podataka napravljena je selekcija, dodaje naša sagovornica, pa će terapiju dobiti oni pacijenti kojima je ona u ovom trenutku najpotrebnija. Nakon uvođenja novih terapijskih opcija, 30 odsto obolelih od MS će ubuduće dobijati terapiju, što je proporcija slična zemljama u okruženju. Međutim, dr Drulović naglašava da imaju obećanje od RFZO-a da će se svake godine povećavati broj pacijenata koji dobijaju terapiju o trošku osiguranja.
Izvor: Politika
