Naučnici sa Londonskog univerzitetskog koledža (UCL) objavili su istraživanje koje pokazuje da osobe sa MS mogu da se podele na dva biološka podtipa, na osnovu podataka iz snimaka mozga i testova krvi.

Postoje tri MS tipa: relapsno-remitentni, sekundarno progresivni i primarno progresivni. Ove oznake se koriste za smernice u izboru terapije, kao i da bi pomogle ljudima da razumeju obrazac simptoma koje mogu da očekuju. 

Međutim, istraživanja su pokazala da ove kategorije ne odražavaju uvek osnovnu MS biologiju. Na primer, neke osobe sa progresivnim MS mogu da imaju relapse. Zbog toga je nekad teže predvideti kako će nečiji MS napredovati i odrediti pravu terapiju u pravo vreme.

Šta su istraživači uradili?

Istraživači su u ovoj studiji koristili mašinsko učenje, što je jedna vrsta veštačke inteligencije (VI). Alati mašinskog učenja su obučeni da analiziraju ogromne količine podataka i prepoznaju složene skrivene obrasce, i to bolje i brže od ljudi.  

Ovaj VI pristup je ranije korišćen kod podataka iz snimaka magnetne rezonance. Dr Arman Ešagi i njegov tim su 2021. godine otkrili da njihov novi alat mašinskog učenja može da podeli osobe sa MS na tri podtipa na osnovu vrste oštećenja u mozgu. Ali, snimci magnetne rezonance ne prikazuju sve što podstiče napredovanje MS.

U ovoj studiji su koristili taj isti alat mašinskog učenja kako bi kombinovali snimke magnetne rezonance sa informacijama iz testova krvi i tako dobili precizniju sliku. Ispitivali su serumski laki lanac neurofilamenta (sNfL), protein koji se oslobađa u krvi kada su nervi oštećeni. Viši nivoi sNfLa ukazuju na veća oštećenja. Koristili su postojeće podatke o 634 učesnika sa relapsno-remitentnim ili sekundarno progresivnim MS.

Šta su otkrili? 

Kombinovanjem ovih podataka, istraživači su uspeli da odrede dva različita podtipa MS:  

• Neke osobe su u ranoj fazi ovog stanja imale visok nivo sNfLa. Kod njih su snimci magnetne rezonance pokazali vidljiva oštećenja u delu mozga koji se zove korpus kalozum. Kod osoba u ovoj grupi je takođe dolazilo do bržeg stvaranja novih lezija. To govori da je njihov MS od početka agresivniji. 
• Kod drugog podtipa, osobe su na početku imale niže nivoe sNfLa. Snimci magnetne rezonance su pokazali skupljanje mozga u delovima mozga koji se zovu limbički korteks i duboka siva masa. Kod njih je kasnije dolazilo do porasta nivoa sNfLa. To govori da njihov MS napreduje sporije i tiše, sa očiglednim oštećenjima do kojih dolazi kasnije.

„Korišćenjem VI modela kombinovanog sa lako dostupnim markerom krvi i magnetnom rezonancom, po prvi put smo uspeli da pokažemo dva jasna biološka obrasca MS. Ovo će pomoći kliničkim lekarima da razumeju u kom pravcu će se bolest razvijati i kome je potrebno detaljnije praćenje ili ranija, ciljana terapija“, izjavio je dr Arman Ešagi, glavni autor ove studije.

Šta ovo znači za osobe sa MS?  

MS je složeno stanje koje karakterišu brojni različiti biološki procesi. Istraživanja kao što je ovo bi mogla da pomognu doktorima da razumeju i preciznije opišu pojedinačne slučajeve MS, kao i da omoguće istraživačima da razviju nove terapije koje ciljaju ovu biologiju.

S obzirom da do promena koje se vide iz snimaka magnetne rezonance i testova krvi često dolazi pre bilo kakvih kliničkih promena kod MS, primena pristupa na osnovu podataka kao što je ovaj bi mogla da pomogne kliničkim doktorima da odrede koje osobe su pod većim rizikom od ranijeg napredovanja ovog stanja.

„U Ujedinjenom Kraljevstvu ima više od 150.000 osoba sa MS, pri čemu se svake nedelje dijagnostikuje 135 novih slučajeva. Ovo istraživanje je još jedan u nizu sve brojnijih dokaza da treba preći sa postojećih opisa MS (kao što je „relapsni“ ili „progresivni“ MS) na termine koji održavaju osnovnu biologiju ovog stanja. To bi moglo da pomogne da se utvrdi koje osobe su pod većim rizikom od napredovanja, kao i da omogući personalizovaniju terapiju“, rekla je Kejtlin Astberi, viša menadžerka za komunikacije u oblasti istraživanja britanskog Društva za borbu protiv MS.

Ipak, istraživači navode da postoje prepreke primeni rezultata ovog istraživanja u svakodnevnoj praksi. Na primer, iako magnetna rezonanca i sNfL postaju sve dostupniji, nemaju svi klinički lekari pristup alatima potrebnim da se izvrši ova analiza. Isto tako, način na koji se prave snimci magnetne rezonance se razlikuju od bolnice do bolnice. Zato su potrebna dodatna istraživanja da bi se prevazišle ove prepreke.

Izvor: Researchers use AI to describe two biological subtypes of MS | MS Society