Da li ste ikad nakon šetnje u šumi ili nekom prelepom vrtu osetili veliku smirenost? Da li se posle dana provedenog na obali reke ili plivanja u moru osećate opušteno ali i puno energije? Ako je odgovor na ova pitanja potvrdan onda ste osetili čari ekoterapije, koja se zove i terapija prirodom.
Ekoterapija, naučno polje u nastanku, se zasniva na istraživanjima koja pokazuju jaku vezu između vremena provedenog u prirodi i smanjenja stresa, anksioznosti i depresije. Ekoterapija se zasniva na ideji da su ljudi povezani sa svojim prirodnim okruženjem, i da ono ima uticaja na čoveka. Razlozi zbog čega priroda pomaže pri osećaju anksioznosti, tuge i depresije su sledeći:
– Boravak u prirodi može da pomogne pri ublažavanju aktivnosti u delu mozga koji se zove prefrontalni korteks. Kada se osećate depresivno ili ste pod velikim stresom prefrontalni korteks obično „koči“, što dovodi do naviranja negativnih misli. U studiji sprovedenoj na Harvardu 2015. godine, istraživači su poredili moždanu aktivnost zdravih ljudi nakon šetnje od 90 minuta u prirodi i u urbanoj sredini. Rezultati su pokazali da su šetači u prirodi imali manju aktivnost u prefrontalnom korteksu nego oni koji su šetali u gradu.
– Dokazano je da umirujući zvuci prirode pomažu pri snižavanju krvnog pritiska, kao i nivoa kortizola, hormona stresa. Istraživanje objavljeno u medicinskom časopisu „Scientific Reports“ objašnjava kako slušanje prirodnih zvukova proizvodi povezanost mozga sa spoljašnjim fokusom pažnje. Pravi primer toga jeste dnevno sanjarenje. Suprotno tome, slušanje veštačkih zvukova stvara povezivanje sa unutrašnjih fokusom. Tokom perioda gde se javljaju anksioznost, depresija ili post traumatski stresni poremećaj pažnja je obično usmerena na ono što se događa „u glavi“.
– Vizuelni aspekti prirode takođe mogu da imaju umirujući efekat. Fokusiranje na nešto prijatno, poput drveća i zelenila, pomaže vam da skrenete misli sa negativnog razmišljanja.
Nekoliko saveta za one koji žele da isprobaju ekoterapiju:
1. Kako biste došli do pozitivnih rezultata, tri puta nedeljno provedite po 20-30 minuta u prirodi (ili cela tri dana ako imate mogućnosti za to). Druženje sa prirodom treba da postane deo vaše normalne rutine.
2. Ako vam ne odgovara boravak napolju, ili više volite da vreme provodite u zatvorenoj i rashlađenoj prostoriji, obavezno slušajte zvuke prirode kako biste postigli pozitivne rezultate. Čak i posmatranje prirode na fotografiji, ili mesta koje želite da posetite, može da stvori pozitivan efekat. Jedno istraživanje pokazalo je da oni radnici koji iz svoje kancelarije mogu da vide prirodu daju bolje rezultate i više su zadovoljni svojim životom nego oni koji nemaju takav pogled.
3. Za dodatni efekat, kombinujte izlaske u prirodi sa redovnim vežbanjem, poput šetnje ili joge u prirodi, kada vam to vremenski uslovi dozvoljavaju. Ali pazite da se ne pregrejete, što predstavlja čestu opasnost za osobe sa MS. Pre započinjanja bilo kakvog programa vežbanja obavezno se posavetujte sa svojim lekarom.
4. Iako se ekoterapija često sprovodi u šumi, vrsta prirode nema uticaja na njen učinak. Bitno je da se fokusirate na mesta koja vama prijaju. Cilj je pobeći od stimulativnog urbanog okruženja i okružiti se prirodom.
5. Razmslite o hobiju koji je povezan sa prirodom, kao što je hortikultura ili baštovanstvo. Kopanje zemlje, sađenje semenja, čišćenje od korova i kresanje grana su odlični načini da se povežete sa prirodom.
6. Uključite se u grupe za očuvanje prirode. Čuvanje ili ponovno oživljavanje prirode će vam dati osećaj svrhe i nade. A pošto je to uvek grupni rad, možda će vam prijati i osećaj pripadanja grupi i povezanosti sa drugima.
Ali, pre započinjanja bilo koje od navedenih aktivnosti, uvek se posavetujte sa vašim lekarom o merama opreza i načinima uklapanja aktivnosti sa vašim simptomima.
Izvor: msfocusmagazine.org
