Multipla skleroza (MS) izaziva niz problema kao što su utrnulost udova, problemi sa zglobovima, promene kod čula vida i grčeva koji se javljaju u mišićima. Ali, da li ovo stanje može da utiče i na kardiovaskularni sistem?
Uprkos delimično zajedničkom nazivu, ne postoji veza između MS i ateroskleroze. Međutim, one imaju nešto zajedničko: oba stanja podrazumevaju upale i abnormalno stvrdnjavanje tkiva, kaže dr Liza Doget iz Centra za multiplu sklerozu i neuroimunologiju pri Univerzitetu Teksasa u Ostinu.
U istraživanju objavljenom u časopisu Multiple Sclerosis and Related Disorders se navodi da nije tačno poznato da li osobe sa MS imaju veću stopu ateroskleroze. Ipak, prethodne studije su pokazale da osobe sa MS imaju više faktora rizika kao što su visok krvni pritisak, visok holesterol i dijabetes što je povezano sa razvojem ateroskleroze. Istraživači dodaju da je najveći faktor rizika za sve osobe sa MS pušenje, s obzirom da ono najviše doprinosi aterosklerozi.
„MS dovodi do širokog spektra problema u telu, koji vremenom mogu da se menjaju“, kaže dr Doget. „Važan deo kontrole MS je svest o tome kako ovo stanje može da utiče na funkciju različitih organa i sistema, uključujući kardiovaskularni sistem.“
Kakva je veza između MS i ateroskleroze?
Zašto su osobe sa MS izložene većem broju faktora rizika od problema sa kardiovaskularnim zdravljem? Prema istraživanju objavljenom u časopisu JAMA Neurology, delimičan razlog je povezan sa načinom na koji MS stvrdnjava tkivo usled upale.
U jednoj drugoj studiji u časopisu Scientific Reports, istraživači su ispitivali srčanu funkciju kod 67 osoba sa MS. Ustanovili su da su one pokazale smanjenu srčanu funkciju u nekoliko ključnih oblasti u poređenju sa kontrolnim ispitanicima koji nemaju ovo stanje. Istakli su da, pored upale, osobe sa MS mogu da imaju disfunkciju nervnog sistema i manju fizičku aktivnost, što može da poveća kardiovaskularni rizik.
Šta je ateroskleroza?
Do ateroskleroze dolazi kada se holesterol, masti, krvne ćelije i druge materije nakupe i formiraju plak, koji se lepi kako raste i time sužava arterije, prema definiciji američkog Nacionalnog instituta za zdravlje (NIH).
Time se smanjuje dotok krvi bogate kiseonikom do organa u telu, uključujući srce i mozak. Ako plak pukne ili se neki njegov deo odvoji od zida arterije, može u potpunosti da začepi arteriju ili da prođe do nekog drugog dela tela. To može da izazove srčani ili moždani udar.
Prema NIH-u, takođe može doći do dugoročnih komplikacija usled ovog ograničenog protoka krvi, uključujući vaskularnu demenciju, erektilnu disfunkciju ili gubitak uda. Važno je naglasiti da se ateroskleroza razlikuje od drugog čestog stanja, arteroskleroze, koja se ponekad naziva „zatezanjem arterija“, gde dolazi do zadebljanja arterija i gubitka fleksibilnosti.
Terapija i MS i ateroskleroze
Ako imate i MS i aterosklerozu, verovatno će se tretirati kao odvojena stanja. Ipak, način života i lekovi mogu da pomognu u oba slučaja, kaže dr Patel.
Na primer, blaga fizička aktivnost se pokazala korisnom za osobe sa MS kod smanjenja bola, povećanja kapaciteta pluća i manje depresije, između ostalih prednosti. Istraživanja su takođe ustanovila da umerena fizička aktivnost, može da dovede do poboljšanja i kod ateroskleroze.
„Kad je reč o lekovima, terapije za smanjenje upale kod MS, mogu biti korisne i za smanjenje rizika kod ateroskleroze. Vodite računa da je važno da se, iako nema poznatih interakcija između lekova koji se koriste za MS i onih za aterosklerozu, konsultujete sa svojim lekarom“, navodi dr Patel.
Prema rečima dr Doget, postoje načini kako biste smanjili šanse za kardiovaskularne komplikacije kod MS. Uvek je savet da se konsultujete sa svojim lekarom, da proveravate nivo holesterola i krvni pritisak jednom godišnje i uvedete svrsishodne promene u svoj način života. To će se sigurno pozitivno odraziti i kod MS i kod zdravlja vaših arterija.
Izvor: MS and Atherosclerosis: Is There a Connection? (healthcentral.com)
