Oticanje stopala i zglobova često se javlja kod multiple skleroze (MS), a uzrokovano je nakupljanjem limfne tečnosti, odnosno limfedemom. Smatra se sekundarnim simptomom bolesti, jer se najčešće razvija kao posledica smanjene pokretljivosti, a ne kao direktna posledica demijelinizacije.
Kako dolazi do oticanja
Limfna tečnost prenosi hranljive materije i druge supstance do organa i od njih kroz organizam. U normalnim okolnostima, kontrakcije aktivnih mišića nogu pomažu kretanje ove tečnosti kroz limfne kanale i potiskuju je naviše, prema unutrašnjosti tela.
Kada je telo manje pokretno, što se može dogoditi kod MS, ovaj prirodni efekat „pumpanja“ mišića izostaje. Tečnost tada može da izađe iz limfnih kanala i, pod dejstvom gravitacije, da se nakupi u predelu zglobova i stopala.
Šta možete primetiti
Limfedem je uglavnom bezbolan. Može se javiti osećaj zategnutosti kože, dok koža vremenom može da postane zadebljana i fibrotična.
Otok može otežati nošenje obuće i dodatno smanjiti pokretljivost, što može da ometa svakodnevne aktivnosti. Više temperature tokom leta mogu pogoršati problem, jer se krvni sudovi i limfni kanali na toploti dodatno šire.
Isključivanje drugih mogućih uzroka
Limfedem se može javiti i kada srce ne funkcioniše pravilno. U takvim slučajevima oticanje može biti praćeno otežanim disanjem, kašljem i opštim osećajem slabosti ili lošeg zdravstvenog stanja.
Drugo stanje koje može izazvati oticanje jeste tromboflebitis, odnosno zapaljenje vena. Kod ovog stanja otok se pojavljuje naglo, naročito na jednoj nozi, i praćen je crvenilom i bolom.
Lekar će proceniti konkretnu situaciju kako bi utvrdio uzrok oticanja i isključio ova i druga moguća oboljenja.
Lečenje je važno
Uklanjanje viška tečnosti je važno, jer nelečen limfedem može dovesti do komplikacija. Limfni kanali u tkivu mogu da se povećaju po veličini i broju, količina kiseonika u sistemu za transport tečnosti može da se smanji, zarastanje rana može biti otežano, a sredina pogodna za razvoj bakterija može dovesti do zapaljenja limfnih sudova.
Lekari ponekad leče limfedem diureticima, ali to ne rešava osnovni problem. Iako diuretici u početku mogu dati rezultate, tečnost se vraća jer se njihovim delovanjem pre svega pokreće tečnost koja se nalazi unutar krvnih sudova. Zbog toga osoba može da postane „dehidrirana“, dok istovremeno i dalje ima višak tečnosti u ekstremitetima.
Podizanje nogu može pomoći tako što omogućava da se tečnost vrati prema trupu i rasporedi na veću površinu, gde se lakše apsorbuje. Zahvaćenu nogu ili obe noge trebalo bi postaviti iznad nivoa kukova.
Sistem pneumatske kompresije može pomoći u potiskivanju tečnosti nazad prema telu. Posebno prilagođena navlaka postavlja se preko zahvaćenog područja i pričvršćuje čičak-trakama. Kada se uređaj uključi, kompresija pod pritiskom naizmenično deluje kroz nekoliko različitih komora, stvarajući efekat sličan prirodnom radu mišića. Na taj način tečnost može ponovo da uđe u cirkulaciju i bude odvedena iz zahvaćenog područja.
Kada se kompresiona pumpa ne koristi, preporučuje se nošenje graduisane kompresione čarape. Masaža takođe može biti efikasna, ali zahteva dosta vremena i nije uvek praktična kao dugoročno rešenje.
Pokazalo se i da fizička aktivnost može doneti olakšanje, iako to može biti otežano upravo zbog smanjene pokretljivosti. Ukoliko nema oštećenja kože, vežbanje ili aerobik u vodi predstavljaju dobru i efikasnu alternativu.
Svako ko primeti oticanje zglobova i stopala trebalo bi da se obrati lekaru kako bi se utvrdio uzrok i odredio odgovarajući način lečenja.