Šta je NMOSB?
Neuromijelitis optika spektar bolesti je redak upalni proces u organizmu, koji najčešće pogađa optičke nerve i kičmenu moždinu, a u ređim slučajevima i mozak. Često dovodi do iznenadnog gubitka vida, paralize ili i jednog i drugog. Simptomi se obično ublažavaju nakon prvog napada.
NMOSB se ponekad poistovećuje sa MS, jer obe bolesti imaju simptome koji se pojavljuju i nestaju. Takođe je poznat kao Devicova bolest.
Poremećaj iz spektra optičkog neuromijelitisa je relativno nov termin za grupu bolesti. Tu spada stanje koje se nekad zvalo optički neuromijelitis, kao i druge tesno povezane bolesti. NMOSB je autoimunska bolest koja dovodi do demijelinizacije. To znači da imunski sistem organizma napada mijelin ili zaštitni omotač oko nerava.
Vrste NMOSB
Relapsno remitentni NMOSB: za oko 90% pacijenata, NMOSB je relapsno remitentna bolest, kao što su i najčešći MS oblici. To znači da pacijenti imaju napade (relapse), koji obično traju danima. Za relapsom slede periodi oporavka (remisije) koji mogu trajati nedeljama, mesecima ili godinama. Svaki relaps izaziva nova oštećenja, koja vremenom mogu dovesti do ozbiljnog invaliditeta.
Ko oboljeva od NMOSB i koliko je čest?
NMOSB je redak, iako se procene razlikuju. Ipak brojevi obolelih rastu, jer doktori postaju sve vičniji da ga prepoznaju i da daju dijagnozu za NMOSB. Glavna vrsta NMOSB se javlja četiri do 10 puta više kod žena nego muškaraca, a najčešće napada u srednjem životnom dobu. Samo oko 3% pacijenata ima rođaka sa NMOSB. Međutim, polovina njih ima ličnu ili porodičnu istoriju nekog drugog autoimunskog poremećaja.
Šta izaziva NMOSB i koji su simptomi?
Glavni uzrok je nepoznat. NMOSD se ponekad javlja posle infekcije ili uz neko drugo autoimunsko stanje. Ipak, naučnici razumeju šta se tada dešava u telu. Imunski sistem proizvodi antitela – proteine koji se inače oslobađaju u krvotok, kako bi se borili protiv infekcije. Ali, kod NMOSB organizam stvara antitelo pod nazivom AQP4-IgG koje napada protein koji je zadužen za prenos vode kroz ćelijske membrane. Napadi NMOSB mogu da imaju ozbiljne posledice, kao što je iznenadan gubitak vida ili delimična paraliza. Među najčešćim simptomima su simptomi: zamagljen vid ili slepilo u jednom ili oba oka, slabost ili paraliza u nogama ili rukama, bolni grčevi mišića, utrnulost ili gubitak osećaja u celom telu, uporna dijareja, nekontrolisano povraćanje, uporno štucanje, disfunkcija bešike ili creva, problemi sa spavanjem.
Dijagnostikovanje NMOSB
Veoma je važna rana dijagnoza. Čak i jedan napad NMOSB povećava šanse za trajno oštećenje nervnog sistema. U lekarskom timu mogu biti neurolozi, radiolozi, rehabilitacioni terapeuti i drugi stručnjaci. Proces dijagnostikovanja obuhvata: kompletnu medicinsku istoriju za procenu vaših nedavnih simptoma, neurološki test (merenje snage mišića i koordinacije, utvrđivanje utrnulosti ako je ima, proveru govora, vida, pamćenja i sposobnosti razmišljanja), snimanje magnetnom rezonancom da se vidi da li ima oštećenja optičkih nerava, kičmene moždine i mozga, lumbalnu punkciju da se ispita da li tečnost oko kičmene moždine i mozga pokazuje znake NMOSB, preglede očiju da se proveri zamagljen vid ili gubitak raspoznavanja boja i testove krvi kako bi se videlo da li je prisutno antitelo AQP4-IgG, što je pokazatelj u oko 70% slučajeva NMOSB.
Ako ste pozitivni na AQP4-IgG, doktor može da dijagnostikuje NMOSB ako imate barem jedno od sledećeg: upalu optičkog nerva (optički neuritis), upalu kičmene moždine (transverzalni mijelitis), epizodu štucanja ili mučnine/povraćanja bez nekog drugog uzroka, moždani sindrom sa lezijama vidljivim na snimku magnetne rezonance koji se poklapa sa NMOSB. Ukoliko ste negativni na AQP4-IgG, dobićete dijagnozu NMOSB samo ako imate optički neuritis ili transverzalni mijelitis i još jedan simptom NMOSB.
Terapija NMOSB
Ključno je što pre pristupiti lečenju NMOSB napada, da bi se smanjila upala optičkog nerva ili kičmene moždine. Posle toga će medicinski tim verovatno preporučiti stalnu negu da bi se smanjile šanse za relaps. Vaš doktor može da prepiše primanje kortikosteroida putem infuzije, da bi se smanjila upala, zatim terapiju izmene plazme gde se tečni deo krvi razdvaja od krvnih ćelija i zamenjuje veštačkom plazmom čime se smanjuje količina AQP4-IgG antitela u krvi, ili imunosupresive koji mogu da promene način na koji vaš imunski sistem reaguje na upalu i sprečava nove napade.
Kod spasticiteta (zategnutost i grčevi u mišićima), mogu se preporučiti vežbe i svakodnevno istezanje kako bi vam mišići bili fleksibilniji. Bandaže na člancima ili laktovima vam mogu pomoći kod svakodnevnih aktivnosti. Za rešavanje problema sa bešikom i crevima, preporučuje se ishrana bogata vlaknima i fizičko vežbanje, kao pomoć kod problema sa probavom.
Izvor: Neuromyelitis Optica Spectrum Disorder (NMOSD) | OHSU
