Kako izgleda živeti sa MS, na koji način se ovo oboljenje prepoznaje i kako izgleda jedan prosečan dan osobe sa MS, za emisiju Azbuka zdravlja govorio je Miloš Rokić.
Kako ocenjujete odnos društva prema osobama sa MS?
„Imao sam tu privilegiju da živim i van Srbije, pošto sam u EU završio doktorat. I razlike između Srbije i EU su kozmetičke. Ljudi su jednako solidarni i u EU i ovde. Jedina razlika je u tome što država ima drugačiji odnos ka obolelima. Kada govorimo o MS, mi moramo da kažemo da to važi i za sve druge hronične bolesti. Niko ne voli ni da prizna da je bolestan, niti da bude na lažni način utešen od strane svog okruženja. Ipak, veoma je važno da se o tome priča, jer ukoliko mi razgovaramo o bolesti to ne znači da ćemo se mi odmah po razgovoru razboleti. Dakle, nedostatak dijaloga je nešto što u Srbiji vidim, što se razlikuje od EU. U Evropi se mnogo više o tome govori.“
Da li Vam je tokom svakodnevnice sada potrebna pomoć drugih ili ne?
„Za sada ne, ali kao što znamo MS je progresivna bolest gde se na početku fizički na osobi ništa ne primećuje. Ja na neki način senzibilišem svoju okolinu, da bude spremna na taj čas, na taj trenutak kada dođe do pogoršanja bolesti, bilo akutnog ili hroničnog.“
Zanimljivo je da Vas je drugarica uputila svojevremeno na alternativni vid lečenja MS, ka fitoterapiji. Kakva su Vaša iskustva u tom smislu?
„Da, ja tu ne vidim nikakvu lošu nameru, kada me je moja drugarica inače koleginica uputila ka travaru. To je vrlo važno. Ljudi imaju dobre namere kada nas upućuju na takva mesta. Ali, kada kažemo reč alternativno, onda predpostavljamo da smo probali ono što je glavna stvar. Pa sam ja onda kulturno rekao mojoj koleginici, hajde da ja prvo probam glavnu terapiju, pa ćemo onda pričati o alternativnom lečenju. Ono u šta ja verujem i kao naučnik, jeste da samo ono za šta imamo eksperimentalne dokaze to možemo i da koristimo.
Osobe obolele od MS, govorim sada u svoje ime, ali i u ime drugih obolelih, jesu veoma sklone raznim psihosomatskim bolestima. Tako da na neki način, ukoliko će ta fitoterapija dekompenzovati neku psihosomatiku, zašto da ne.“
Šta najčešće koristite u ishrani?
„Pa, snabdevam se voćem, povrćem, vrlo retko mesom. Za osobe sa MS ono što je dijetetski najrelevantnije je vitamin D. To su riba i izlaganje suncu. Najčešće pripremam kuvanu cveklu i to uvrštavam u svoju ishranu. Samo stavite cveklu u ekspres lonac, prelijete vodom i kuvate do 45 minuta, potom je oljuštite, iseckate, stavite balzamiko sirće, so i gotovo.“
Kako vidite sebe za nekih deset do petnaest godina?
„U ovom modernom i jako brzom svetu je veoma teško videti sebe i za godinu dana. Međutim, ja ipak sebe vidim na neki dugi rok na duge staze kao čoveka koji će posvetiti svo svoje znanje i iskustvo osobama koje pate. Držati druge ljude u njihovoj patnji, pustiti da na neki način nadrastu svoj problem koji su poprilično nerešivi, pa planiram da postanem psihoterapeut.“
Koja je Vaša poruka obolelim od MS?
„Ono što bi mogao da poručim jeste da se bore, to svakako. Da zapamte šta je sveto trojstvo, kada govorimo o tretmanu MS, a to je: farmakoterapija, psihoterapija, rehabilitacija i rekreacija odnosno fizikalna terapija. Ukoliko se sve to ispuni, vodi se daleko kvalitetniji život.“
Šta je sreća za Vas?
„Morao bih da citiram Getea, koji je rekao: „Imao sam srećan život, ali ne mogu da se setim nijednog srećnog dana, jer moja sreća beše u prevazilaženju nesreće,“.
Izvor:
