„Vaš neurolog je potvrdio da bele tačke na vašim MRI skenovima potvrđuju progresivnu bolest centralnog nervnog sistema. Saznanje da je upravo to izazvalo misteriozne simptome koje osećate poput utrnulosti, umora, problema sa bešikom, izaziva zbrku u glavi i osećaj koji nema logično objašnjenje. Imate MS. Nadajući se boljim vestima, možda ste čak potražili i drugo mišljenje i saznali da to ipak jeste MS. Samo tri reči, „Imate multiplu sklerozu“ menjaju život i imaju moć da, direktno ili indirektno, utiču na vaš svakodnevni život, bez obzira koliko je prošlo od kako ste ih čuli,“ navodi Jennifer Digmann.
Nakon MS dijagnoze, obuzme vas strah i poricanje. Borimo se da to prihvatimo. Kako vama to ide?
„Da budem iskren, nas dvoje koji ovo pišemo živimo sa MS preko 20 godina i još nismo uspeli da to u potpunosti prihvatimo. Trudimo se, ali nije lako. I znate šta? To je potpuno u redu! Kada živite sa MS, do prihvatanja ne dolazi preko noći, jer se ovo oboljenje stalno razvija. Zato je bitno da shvatite kako izgleda prihvatanje života sa MS, zašto je to neprekidan proces i kako možete da osnažite sebe da MS prihvatite,“ navodi Dan Digmann.
Prihvatanje MS nije isto što i prepuštanje
„Nijedno od nas nije htelo odmah da prihvati realnost dijagnoze – ja sekundarni progresivni MS i Den relapsno-remitirajući MS. Ne, zaista, da li postoji osoba koja širom raširenih ruku prihvata dijagnozu progresivne bolesti za koju ne postoji lek? Oboje smo bili u svojim dvadesetim godinama i ceo život je bio pred nama. Nakon straha su usledile suze, poricanje, bes i svaka druga standardna faza tugovanja. Oboje smo shvatili da nam ignorisanje ove bolesti neće doneti ništa dobro. Da ne bude zabune: ovo „prihvatanje“ nije isto što i „prepuštanje“. To zapravo znači da preduzimamo korake da se borimo pod sopstvenim uslovima,“ objašnjava Jennifer Digmann.
„Ima mnogo toga kod MS što ne možemo da kontrolišemo. Mogli bismo sada da iskoristimo staru frazu koja kaže, „Kad ti život baci limun, ti napravi limunadu“, ali to nije dovoljno za ono što je potrebno da se hrabro ide napred kad je reč o MS. Mi ne pravimo limunadu. Mi direktno odbijamo da se prepustimo ovoj bolesti,“ naglašava Jennifer Digmann.
„Osnaživanjem sebe preduzimamo korake da prihvatimo MS i ne prepuštamo se bolesti. Zato je prihvatanje MS neprekidan proces. Kao što niste ista osoba kad ste dobili dijagnozu, i vaš MS se stalno menja,“ navodi Dan Digmann.
„Rekla sam Denu da mislim da nije ništa strašno kad sam počela da koristim skuter na tri točka, nekih pet godina nakon dijagnoze. Agresivno napredovanje MS mi je oduzimalo sposobnost da hodam i često sam padala. Ipak, tada sam imala samo 28 godina i nisam želela ništa da propustim. Skuter mi je bio potreban da bih se bezbedno kretala i živela punim plućima. Naravno, mogla sam da odustanem, jer više nisam mogla da hodam, ali su me kolica održavala u aktivnom životu u tom trenutku. A sada, ako moram da se oslanjam na kolica, radiću najbolje što znam. Izgledaću najbolje što mogu. Imaću kontrolu. Shvatiću i ceniću sve što mi ovo pomagalo za kretanje pruža. Osnažuje me to što znam da neću prihvatiti da nikad više neću moći da hodam. To mi daje nadu i pomaže mi da nastavim da radim i da težim ka još boljoj budućnosti,“ objašnjava Jennifer Digmann.
Autori: Dan and Jennifer Digmann
Izvor: Accepting Your Multiple Sclerosis Is a Work in Progress (healthline.com)
