Veći broj imunskih ćelija koje cirkulišu kroz krvotok može da znači veće šanse za multiplu sklerozu, kažu rezultati studije na velikom broju genetskih podataka osoba evropskog porekla.
Jedna posebna vrsta imunskih ćelija, koje se zovu ćelije ubice (NK ćelije), povezana je sa 24% većim šansama za dobijanje MS. Razumevanje uloge koju NK ćelije imaju u ovoj bolesti, može da dovede do novih mogućnosti za potencijalne terapije, ističu istraživači.
Studija pod nazivom „Uticaj broja perifernih imunskih ćelija na rizik of multiple skleroze: studija na osnovu mendelijske randomizacije“, objavljena je u časopisu Frontiers in Immunology.
Postoje brojni mogući uzroci za nastanak MS, uključujući i genetske faktore. Otprilike jedan od pet pacijenata ima porodičnu anamnezu ove bolesti. Mnogi geni povezani sa MS, daju instrukcije za stvaranje proteina potrebnih za imunski sistem.
Osmišljene su različite odobrene terapije za MS, koje menjaju upalni odgovor, koji izaziva oštećenje nervnog sistema.
„Rana terapija lekovima koji menjaju imunskoo okruženje, može da ograniči stepen razvoja druge progresivne faze“, kažu istraživači.
U znak podrške stavu da je MS imunološki posredovana bolest, jedan tim u Kini je rešio da utvrdi da li genetski predviđen broj imunskih ćelija može da ima uzročni uticaj na MS. Za to su korišćene varijacije gena poznate funkcije, kao zamena za broj imunskih ćelija.
Ovaj tim je koristio podatke iz međunarodnog Konzorcijuma krvnih ćelija, koji obuhvataju preko 560.000 ljudi evropskog porekla, da bi utvrdio kako genetske varijante utiču na broj imunskih ćelija u krvotoku. Informacije o određenim podvrstama imunskih ćelija su dobijene iz podataka o 3757 osoba sa italijanskog ostrva Sardinija.
Potom su podaci Međunarodnog konzorcijuma za genetiku multiple skleroze (IMSGC) – koji su obuhvatili 47.429 osoba sa MS i 68.374 zdravih osoba u kontrolnoj grupi evropskog porekla – iskorišćeni da se ispita uzročni uticaj broja imunskih ćelija na MS.
Rezultati su pokazali da je veći broj leukocita (belih krvnih zrnaca) povećao verovatnoću MS za 24%. Među pet vrsta ispitanih belih krvnih zrnaca, limfociti – koji uključuju T-ćelije, B-ćelije i druge ćelije za koje se zna da doprinose oštećenjima usled MS, povećali su šanse za MS za 17%.
„Ova studija dokazuje da veći broj leukocita i limfocita, koji cirkulišu povećava rizik od MS“, kažu istraživači.
Usled malog uzorka za podatke sa Sardinije, tim je bio u mogućnosti da ispita samo uticaj genetskih varijanti šest podvrsta limfocita. Drugim rečima, uticaj na verovatnoću MS, mogao je da se odredi samo za te imunske ćelije. Rezultati su pokazali da veći genetski predviđen broj NK T-ćelija povećava šanse za MS za 24%.
NK T-ćelije služe kao čuvari imunskog sistema i čine prvu liniju odbrane od infekcije. Takođe šalju signale upozorenja da bi zatražile pomoć. Time dovode druge imunske ćelije na mesta upale, do koje dolazi usled odgovora na infekciju. Njihova uloga u MS i dalje nije precizno definisana.
Iako rezultati ukazuju na uzročnu vezu između NK T-ćelija i MS, „preporučuje se dalje genetsko profilisanje raznolike evropske populacije“, navode istraživači.
Bez obzira na to, ova veza „ističe važnost ispitivanja uloge NK T-ćelija kod MS“, zaključuju istraživači ove studije.
Izvor: MS Risk Factors May Include High Immune Cell Counts in Blood (multiplesclerosisnewstoday.com)
