Kako biste razumeli način funkcionisanja nervnog sistema, zamislite sistem rada električnih kablova. Nervi se sastoje od „žice“ koju zovemo akson. Njega pokriva izolacioni materijal po imenu mijelin. MS oštećuje mijelin tako što onemogućava sposobnost nerva da prenosi električni signal, koji postaje usporen i nekoordinisan. Ako je i akson oštećen, električni signal može biti potpuno blokiran. Kada se to desi, tada nerv ne može da šalje odgovarajuće informacije. To izaziva razvoj MS simptoma.
To znači da ukoliko mišić ne dobija dovoljno informacija od nerava, dolazi do slabosti. Ako je deo mozga zadužen za koordinaciju oštećen, to može da dovede do drhtanja ili gubitka ravnoteže. Lezije ili oblasti oštećenja nerava u optičkom nervu mogu da dovedu do gubitka vida.
Oštećenje kičmene moždine je obično povezano sa smanjenom pokretljivošću, oslabljenim ili neuobičajenim senzacijama i oslabljenom genitalnom i urinarnom funkcijom.
Što se tiče mozga, promene usled MS mogu da doprinesu umoru i drugim simptomima. Lezije na mozgu mogu da dovedu do poteškoća sa razmišljanjem i pamćenjem. Promene na mozgu usled MS, takođe mogu da doprinesu poremećajima raspoloženja kao što je depresija.
Da li MS drugačije utiče na različite delove mozga? Šta znamo o tome kako MS utiče na belu i sivu moždanu masu?
MS pravi štetu u delovima mozga sa više mijelina, poznatim kao bela masa. Takođe se pokazalo da MS utiče na delove sa manje mijelina koji su bliži površini mozga, poznatim kao kortikalna siva masa. Oštećenje struktura i bele i sive mase je povezano sa oslabljenim kognitivnim sposobnostima. Oštećenje konkretnih delova mozga može da dovede do teškoća sa konkretnim kognitivnim veštinama.
Zašto je normalno da starenjem dolazi do atrofije mozga ili gubitka zapremine mozga? Može li nešto da se uradi da se uspori stepen atrofije mozga kod osoba sa MS?
Pokazalo se da je stepen atrofije ili smanjenja mozga kod osoba sa MS nekoliko puta veći u poređenju sa osobama sličnih godina koje nemaju MS. Razlog je taj što MS izaziva uništavanje aksona, kao i oštećenje bele i sive moždane mase. Osobe sa MS koje su više fizički aktivne, imaju manju atrofiju mozga od osoba koje su slabo fizički aktivne.
Najčešće kognitivne poteškoće kod osoba sa MS su vezane za pamćenje i brzinu obrade informacija. Takođe može biti problema kod sledećih aktivnosti: obavljanja više stvari istovremeno, održavanja pamćenja i koncentracije, pravljenja prioriteta, odlučivanja ili organizacije. Pored toga, česte su teškoće sa tečnim verbalnim izražavanjem, posebno pronalaženjem reči – osećajem da je „reč na vrh jezika“.
Kognitivne poteškoće mogu da budu direktan rezultat lezija. Kognitivna funkcija takođe može da bude oslabljena usled jednog ili više sledećih faktora: umora, lošeg sna, depresije ili uticaja lekova. Neke kognitivne funkcije imaju više šansi da ostanu zdrave od drugih. Opšta inteligencija i informisanost i razumevanje reči često ostaju očuvani.
Kako se leče kognitivni MS simptomi?
U tretmanu smanjene kognitivne funkcije kod osoba sa MS je važno utvrditi bilo kakve dodatne faktore, kao što su umor ili depresija, koji mogu da pogoršaju kognitivne probleme.
Osobe sa MS mogu da imaju nelečene poremećaje kao što je apneja tokom spavanja. Ovo takođe može da utiče na kognitivnu funkciju. Kada se ovi sekundarni faktori izleče, obično dolazi do poboljšanja kognitivne funkcije.
Istraživanja pokazuju da su strategije ciljane kognitivne rehabilitacije korisne. Ove strategije se primenjuju na konkretne oblasti, kao što su: pažnja, obavljanje više stvari istovremeno, brzina obrade informacija ili pamćenja kroz primenu tehnika koje uključuju računarske obuke.
U literaturi se sve više navodi da redovno fizičko vežbanje može da poboljša kognitivnu funkciju kod osoba sa MS. Iako ne postoji konkretna ishrana koja utiče na kognitivne sposobnosti osoba sa MS, ishrana koja je zdrava za srce može da smanji rizik od komorbiditeta (drugih bolesti), koje mogu da doprinesu slabljenju kognitivne funkcije.
Ishrana koja je zdrava za srce je ona koja prvenstveno sadrži dosta voća i povrća, nemasnih proteina i „dobrih“ masti kao što je maslinovo ulje. U ishrani bi takođe trebalo ograničiti unos zasićenih masti i rafinisanih šećera, što može ograničiti komorbiditete kao što su vaskularne bolesti, dijabetes tipa 2 ili visok krvni pritisak. Za sve osobe sa MS je od suštinskog značaja, da ostanu mentalno aktivne i društveno povezane.
Izvor: https://www.healthline.com/health/multiple-sclerosis/brain-cognitive-effects-ate?utm_source=ReadNext
