Najčešće nastala oštećenja i ožiljno tkivo na vašim neuronima usled MS, mogu da uspore komunikaciju između mozga i tela. Ukoliko vi ili neko vama blizak ima MS, već su vam poznati simptomi. Među njima su mišićna slabost, problemi sa koordinacijom i ravnotežom, problemi sa vidom, razmišljanjem i pamćenjem, kao i senzacije poput utrnulosti, bockanja ili senzacija „iglica“.
Ono što možda ne znate je kako ova autoimunska bolest u stvari utiče na vaše telo. Kako se meša u sistem slanja poruka koji pomaže da vaš mozak kontroliše vaše postupke?
Gde dolazi do oštećenja?
Do oštećenja nerava može da dođe bilo gde u kičmenoj moždini i/ili mozgu i zato se MS simptomi mogu razlikovati od osobe do osobe. U zavisnosti do mesta i ozbiljnosti napada belih krvnih zrnaca, među simptomima mogu da budu: gubitak ravnoteže, grčevi u mišićima, slabost, tremori, problemi sa bešikom i crevima, problemi sa očima, gubitak sluha, bol na licu, problemi vezani za mozak kao što je gubitak pamćenja, seksualni problemi ili problemi sa govorom i gutanjem.
MS se „fokusira“ na centralni nervni sistem
MS napada tkiva u mozgu i kičmenoj moždini, poznatim kao centralni nervni sistem. Ovaj sistem obuhvata složenu mrežu nervnih ćelija zaduženih za slanje, primanje i tumačenje informacija iz svih delova tela. Kičmena moždina tokom svakodnevnog života šalje informacije do mozga preko ovih nervnih ćelija. Mozak zatim tumači ove informacije i kontroliše kako na njih reagujete. Zamislite mozak kao centralni računar, a kičmeni moždinu kao kabl između mozga i ostalih delova tela.
Važnost nervnih ćelija
Nervne ćelije (neuroni) prenose poruke iz jednog do drugog dela tela putem električnih i hemijskih impulsa. Svaka se sastoji od ćelijskog tela, dendrita i aksona. Dendriti su tanke strukture poput mreže koje se granaju u ćelijskom telu. Oni deluju kao receptori i primaju signale iz drugih nervnih ćelija i prenose ih do ćelijskog tela. Akson, poznat i kao nervno vlakno, podseća na rep i ima obrnutu funkciju od dendrita: on šalje električne signale do drugih nervnih ćelija. Masni materijal poznat kao mijelin, pokriva akson nervne ćelije. Ovaj omotač štiti i vrši izolaciju aksona slično kao što gumeni omotač štiti i izoluje električni kabl. Mijelin se sastoji od lipida (masnih supstanci) i proteina. Pored toga što štiti akson, on takođe pomaže da nervni signali brzo putuju iz jednog dela tela u drugi ili do mozga. MS napada mijelin, razlaže ga i ometa nervne signale.
MS počinje upalom
Naučnici smatraju da MS počinje upalom. Bela krvna zrnca za borbu protiv infekcije ulaze u centralni nervni sistem i napadaju nervne ćelije. Naučnici spekulišu da latentni virus, kada se aktivira, može da izazove upalu. Krivac takođe može da bude genetski okidač ili disfunkcija imunskog sistema. Šta god da je izazivač, bela krvna zrnca kreću u napad.
MS se aktivira na vrhuncu upale. Bela krvna zrnca koja su u napadu oštećuju mijelin koji štiti nervno vlakno (akson). Zamislite oštećeni električni kabl sa žicama koje vire i dobićete sliku kako nervna vlakna izgledaju bez mijelina. Ovaj proces se naziva demijelinizacija.
Kao što oštećeni električni kabl može da ne radi ili da izazove prekid napajanja, tako će oštećeno nervno vlakno biti manje efikasno u prenosu nervnih impulsa. Ovo može da izazove MS simptome.
Na oštećenim mestima se formira ožiljno tkivo
Ako se posečete po ruci, telo vremenom formira krastu kako posekotina zarasta. Nervna vlakna takođe formiraju ožiljno tkivo na mestima oštećenja mijelina. Ovo tkivo je čvrsto, tvrdo i blokira ili ometa protok poruka između nerava i mišića. Ova mesta oštećenja se obično zovu plakovi ili lezije i glavni su signal prisustva MS. Reči „multipla skleroza“ zapravo znače „višestruki ožiljci“.
Šta se dalje dešava?
MS epizoda ili period upalne aktivnosti može da traje od par dana do nekoliko meseci. Kod relapsnih/remitirajućih tipova MS, osoba obično doživljava „remisiju“ bez simptoma. Tokom ovog perioda će nervi pokušati da se obnove i formiraju nove puteve da bi zaobišli oštećene nervne ćelije. Emisija može da traje mesecima ili godinama. Ne postoji lek za MS. Međutim, trenutne terapije mogu da uspore MS i pomognu u kontroli simptoma. Progresivni tipovi MS, ne pokazuju toliku upalu i može se desiti da ne pokažu bilo kakvu remisiju simptoma ili će se u najboljem slučaju primiriti i potom nastaviti da izazivaju oštećenja.
Izvor: 7 Pictures of Multiple Sclerosis: How MS Affects Your Brain (healthline.com)
