Primarno progresivnu MS (PPMS) karakteriše pogoršanje neurološke funkcije (akumulacija invaliditeta) od početka simptoma, bez ranih relapsa ili remisija. PPMS se dalje može okarakterisati ili kao aktivna (sa povremenim relapsima i/ili dokazom nove MRI aktivnosti tokom određenog vremenskog perioda) ili neaktivna, kao i sa ili bez progresije.
Aktivnost i progresija bolesti mogu se proceniti neurološkim pregledom i magnetnom rezonancom. Praćenje toka bolesti u različitim vremenskim periodima pomaže i pacijentu i lekaru da razgovaraju o mogućnostima lečenja i prognozi. Na primer:
- Ako pacijent ima PPMS koja je aktivna, sa novom MRI aktivnošću ili relapsima, razgovor sa neurologom mogao bi da bude o započinjanju lečenja terapijom koja modifikuje bolest kako bi se smanjio rizik od relapsa, kao i o rehabilitaciji koja će poboljšati funkciju i mobilnost.
- Ako pacijent ima PPMS koja je stabilna i bez aktivnosti (nema novih MRI aktivnosti ili relapsa) ili napredovanja, razgovor sa neurologom mogao bi da uključuje ulogu rehabilitacije koja će pomoći da se zadrži funkcija, kao i druge strategije upravljanja simptomima koje će možda biti potrebne.
- Ako pacijent ima PPMS koja nije aktivna (nema novih MRI aktivnosti ili relapsa), ali napreduje sa sve većom akumulacijom invaliditeta, razgovor sa neurologom mogao bi da bude usredsređen na strategije rehabilitacije koje mogu pomoći kod održavanja funkcija, kao i da pacijent bude u mogućnosti da se kreće.
Kako se PPMS razlikuje od ostalih tokova bolesti?
Iako postoji velika varijabilnost među ljudima sa PPMS, znamo da se oni kao grupa razlikuju na nekoliko načina od onih sa relapsnim oblicima MS:
- Relapsni oblici MS (uključujući relapsno remitentnu MS i sekundarno progresivnu kod onih osoba koje i dalje imaju relapse) određuju se upalnim napadima na mijelin. PPMS uključuje mnogo manje zapaljenja tipa viđenog kod relapsnih oblika MS. Kao rezultat, ljudi sa PPMS imaju tendenciju da imaju manje lezija na mozgu (koje se nazivaju i plakovi) od ljudi sa relapsnom MS, a lezije imaju tendenciju da sadrže manje inflamatornih ćelija. Ljudi sa PPMS takođe imaju tendenciju da imaju više lezija u kičmenoj moždini nego u mozgu. Zajedno, ove razlike otežavaju dijagnozu i lečenje PPMS od relapsnih oblika MS.
- Kod relapsnih oblika, žene su pogođene dva do tri puta češće od muškaraca; kod PPMS, broj žena i muškaraca je približno jednak.
- Prosečno vremensko razdoblje početka je približno 10 godina kasnije kod PPMS nego kod relapsne MS.
- Ljudi sa PPMS imaju problema sa hodanjem i teže ostaju radno sposobni.
- Generalno, ljudima sa PPMS može takođe biti potrebna veća pomoć u njihovim svakodnevnim aktivnostima.
Dijagnostikovanje PPMS
Za razliku od relapsnih oblika MS, PPMS karakteriše postepena promena funkcionalnih sposobnosti – najčešće u vezi sa hodanjem – bez ikakvih relapsa. Zbog ove osnovne razlike u toku bolesti, koriste se različiti kriterijumi za postavljanje tačne dijagnoze PPMS. Kriterijumi za dijagnozu PPMS su:
- Jedna godina progresije bolesti (pogoršanje neurološke funkcije bez remisije), i
- Dve od narednih stvari:
- Vrsta lezije u mozgu koju su stručnjaci prepoznali kao tipičnu za MS,
- Dve ili više lezija sličnog tipa u kičmenoj moždini,
- Dokazi u kičmenoj tečnosti oligoklonalne trake ili povišeni IgG indeks, što kod oba ukazuje na aktivnost imunog sistema u centralnom nervnom sistemu.
Ispunjavanje ovih kriterijuma ponekad može potrajati prilično dugo, naročito ako je osoba tek nedavno počela da ima neurološke simptome. Nekoliko studija sugeriše da je PPMS potrebno dve do tri godine duže da se dijagnostikuje od relapsno-remitentne MS.
Izvor: nationalmssociety.org
