Multipla skleroza pojavljuje se u više kliničkih oblika, a otprilike 85 odsto ljudi koji imaju dijagnozu MS imaju relapsno remitetnu formu. Sa ovom vrstom MS bolest se pojavljuje u obliku relapsa ili napada bolesti (simptomi se tada javljaju ili pogoršavaju), a potom sledi oporavak ili tzv. remisija. Kako vreme prolazi, telu je teže da popravi oštećenja, koja svaki relaps donosi sa sobom. Dakle, verovatno je da će se invaliditet pogoršati, pogotovo ako se sa lečenjem ne počne na vreme.
Šta su relapsi?
Većina ljudi sa dijagnozom MS ima relapse, a oni se javljaju posle perioda kada je MS bila stabilna. Imuni sistem napada nerve, što uzrokuje upalu mijelinskog omotača oko njih. Ovo oštećenje zaustavlja signale da putuju duž nerava, što izaziva pojavu simptoma MS-a. Načini na koje se relapsi ispoljavaju mogu biti različiti, pa tako na primer pacijent može da ima zamagljen vid, može da vidi duplo, a mogu se javiti i problemi sa pokretanjem nogu.
Da bi simptomi bili klasifikovani kao relaps, moraju da traju 24 sata ili duže, a da nisu uzrokovani infekcijom. Oni bi takođe trebalo da se jave najmanje 30 dana od poslednjeg relapsa. Relaps se takođe može nazvati i drugim imenom, kao što je napad, pogoršanje, akutna epizoda ili klinički događaj. Danima, nedeljama ili mesecima simptomi, koje je pacijent već imao, mogu da se pogoršaju ili mogu da se pojave i novi. Telo daje sve od sebe da popravi oštećeni mijelin i tada simptomi mogu da se poboljšaju ili nestanu u potpunosti. Ovaj oporavak naziva se remisija. Međutim, nažalost, može da se desi da dete ostane sa nekim invaliditetom. Kako vreme prolazi, telu je teže da popravi štetu nakon svakog novog novog relapsa. Lekari su verovali da MS tokom remisije ne nanosi nikakvu štetu, ali sada se zna da čak i kada pacijent nema relaps, MS i dalje napreduje.
Koga relapsno remitentni oblik MS pogađa?
Dijagnostikuje se uglavnom kod ljudi između dvadeset i četrdeset godina. Tri puta više pogađa žene u odnosu na muškarce, iz još uvek nepoznatih razloga.
Trudnoća i relapsi
Ako je pacijentkinja trudna i ima MS, manja je verovatnoća da će imati relaps, mada se rizik od ponovne pojave relapsa povećava tokom prvih šest meseci nakon porođaja. To je verovatno posledica promene nivoa hormona tokom i nakon trudnoće. Dugoročno, trudnoća ne utiče na razvoj MS. Većina lekova se ne preporučuje tokom trudnoće, pa ako pacijentkinja planira trudnoću ili je na njenom početku, trebalo bi da o tome razgovara sa neurologom.
Dijagnostikovanje relapsno remitentnog oblika MS
MS je složena bolest i može da izazove mnogo različitih simptoma, tako da nije lako postaviti dijagnozu. Teško je tačno utvrditi kada počinje MS, a rani znaci i simptomi su različiti i individualni. Nije neuobičajeno da postavljanje dijagnoze traje nekoliko meseci, a frustrirajuće je da može da potraje i dosta duže. Moguć je niz drugih uzroka, koje treba istražiti uz mnogo različitih ispitivanja.
Testovi
Neurološki pregled
Neurološki pregled je jedan od najznačajnijih i najstarijih metoda neurologa kojim se proverava stepen oštećenja nervnog sistema. Zasniva se na saradnji pacijenta u izvođenju nekolicine testova kojima se utvrđuju motorni i čulni kapaciteti, poremećaji u hodu, ravnoteži i kretanju.
MRI pretragom se stvaraju slike poprečnih preseka mozga i kičmene moždine, koje pokazuju bilo kakve ožiljke (lezije), koje mogu biti uzrokovane MS-om.
Lumbalna punkcija
Pod lokalnom anestezijom, igla se ubacuje u prostor oko kičmene moždine kako bi se uzeo mali uzorak likvora, koji se zatim testira na abnormalnosti karakteristične za MS.
Izvor: mssociety.org.uk
