Sekundarna progresivna forma multiple skleroze bila je tema o kojoj je govorila prof. dr Jelena Drulović, neurolog Instituta za neurologiju KC Srbije, tokom online predavanja koje je organizovalo Društvo multiple skleroze Srbije. Tokom predavanja, ona se dotakla i prognostičkih faktora koji mogu da nam kažu da se radi o SP bolesti, konceptu održavanja zdravlja mozga, ali i na koji način biramo terapiju kada je MS u pitanju.
Kako je navela profesorka, dva najsnažnija prognostička faktora su dužina trajanja bolesti i starije životno doba. Kod 50% ljudi posle 15 godina dolazi do razvoja sekundarno progresivne (SP) forme bolesti, a kod nekih se, nažalost, to dešava i ranije.
Važni prognostički faktori za konverziju u SP MS
- Na osnovu istraživanja, pokazano je da i muški pol ima veću šansu da razvije SP bolest;
- osobe koje se na početku ne oporavljaju u potpunosti imaju veću šansu da razviju;
- oni koji imaju veći broj relapsa na početku;
- oni koji imaju veći broj manifestacija;
- oni koji imaju lezije u moždanom stablu i malom mozgu;
- izraženija atrofija mozga;
- nizak nivo vitamina D;
- pušenje.
Profesorka je istakla da pacijenti sa SP MS imaju mnogo veću opterećenost bolešću nego pacijenti sa relapsno remitentnom (RR).
„To je zbog toga ukoliko SP bolest traje više od tri godine, više od 90% pacijenata će hodati uz pomoć štapa. Takođe, pokazalo se da su kognitivna oštećenja češća kod osoba sa SP bolešću, čak i do 90%. Kada govorimo o kognitivnim oštećenjima, to se odnosi na poremećaj pažnje, koncentracije, usporeni misaoni proces, veći stepen depresije, brže umaranje…“, istakla je prof. dr Jelena Drulović.
Koncept održavanja zdravlja mozga na najadekvatnijem mogućem nivou
„Kada je u pitanju mozak i moždana struktura, postoji mehanizam plasticiteta koji jedno vreme može da kompenzuje oštećenja, što se naziva neurološka rezerva. Međutim, činjenica je da svako od nas ima različit nivo te neurološke rezerve. Mi bi trebalo da pokušavamo da vodimo način života da se to zapaljenje u mozgu dešava što manje da bi se neurološka rezerva održala što više. To će se desiti ako ljudi ne puše, alkohol piju umereno, budu fizički i mentalno što aktivniji i što će lečiti eventualne druge zdravstvene probleme. To će nam omogućiti da budemo mnogo duže funkcionalni. Takođe, ključna je primena terapija da bismo održali funkcionalnost. Posle postavljanja dijagnoze što pre treba da započnemo sa primenom lekova, a treba i da pažljivo pratimo šta se dešava sa bolešću. Ako ne postižemo efekte kakve bismo želeli sa terapijama koje smo primenili, treba da ih zamenimo“, savetuje profesorka.
Kako biramo terapiju kada je MS u pitanju?
„U svetu postoji 15 lekova, a ono što je naša velika sreća, jeste da su nam na raspolaganju svi osim leka za SP bolest koji je u Evropi dostupan od ove godine. Nadamo se da će nam uskoro i on biti dostupan. Kad odlučujemo sa kojim ćemo lekom da započnemo terapiju MS, to zasnivamo na nekoliko elemenata. Jedan je odnos koristi i rizika koji lek nosi, a o čemu znamo na nivou dugogodišnjeg praćenja pacijenata koji se tim lekom leče. Naravno, od ključnog začaja je efikasnost tog leka, rizik i bezbednosna procena, a vodimo računa i o tome kakav tip terapije želi osoba sa MS – inekcionu, infuzionu, oralnu terapiju. Kada sve to uskladimo, onda će sve to značajno doprineti da terapija dostigne željenu efikasnost“, rekla je profesorka.
Lečenje MS ima 3 segmenta:
- lečenje relapsa kortiko-steroidima
- lečenje pojedinih simptoma
- lekovi koji modifikuju prirodni tok bolesti koji treba da uspore progresiju MS
„Veliki broj neurologa nije bio spreman da kaže da neko ima SP MS zbog toga što nismo imali terapijske mogućnosti. Neke studije su pokazale da interferon beta minimalno utiče na usporenje bolesti i zbog toga u Srbiji nismo mnogo primenjivali ovaj lek. Lek koji se primenjuje u aktivnoj SP teškoj bolesti je mitoksantron koji smo mi počeli da primenjujemo pre dosta godina, ali se to dosta smanjilo jer je pre 5-10 godina jasno pokazano da lek, nažalost, potencijalno dovodi do vrlo teških neželjenih efekata. Ljudi kojima smo predlagali ovaj lek nisu bili spremni na rizike koje on nosi. Time smo praktično ostali bez leka kada je SP bolest u pitanju“, kaže profesorka i dodaje da lečenje SP forme MS treba da započnemo što pre u odnosu na njen početak, jer tada još uvek postoji terapijski „prozor“ za neuro-protekciju.
Za kraj, prof. dr Jelena Drulović je navela da je važno da lekari edukuju pacijente i više ih informišu o samoj bolesti, ali i da je isto tako važno da pacijenti pomognu lekarima time što će ukazati na tegobe koje imaju, kao i na želje kada je lečenje u pitanju.
