Multipla skleroza (MS) je stanje centralnog nervnog sistema, koje ometa nervne impulse u mozgu, kičmenoj moždini I optičkim nervima. MS karakteriše skleroza, što na grčkom jeziku znači “ožiljak”. Ti ožiljci se dešavaju unutar centralnog nervnog sistema i, zavisno od toga gde se dogode, se manifestuju kroz različite simptome.
Procenjuje se da u svetu više od 2 miliona ljudi boluje od MS. U Srbiji ima preko 7.000 obolelih od MS, a ova bolest najčešće pogađa mladu, radno sposobnu populaciju, između 20. i 40. godine. Žene oboljevaju tri puta češće nego muškarci.
Trenutno ne postoji lek za MS iako postoje terapije koje pomažu kod ublažavanja simptoma i usporavanja progresije bolesti.
Simptomi
Simptomi MS mogu biti različiti i nepredvidivi, zavisno od toga koji deo centralnog nervnog sistema je zahvaćen bolešću i u kom stepenu. Ne postoji dva slučaja MS sa istim simptomima, jer izgled i progresija bolesti zavise od toga gde se na mozgu i kičmenoj moždini razviju MS lezije.
Simptomi mogu biti bilo koja kombinacija pet glavnih zdravstvenih problema, uključujući i:
- Kontrola motornih funkcija – mišićni grčevi I problem sa slabošću, koordinacijom, ravnotežom I funcionisanjem ruku i nogu.
- Umor – uključujući I osetljivost na toplotu
- Ostali neurološki simptomi – uključujući vertigo, trnjenje, neuralgija i vizuelne smetnje
- Problemi sa kontinencijom – uključujući i inkontinenciju mokraćne bešike i konstipaciju
- Neuropsihološki simptomi – uključujući depresiju, kognitivne poteškoće i gubitak pamćenja
Ostali simptomi MS
Ataksija i tremor: Ataksija je nedostatak koordinacije mišićnih pokreta koji se manifestuje kao nespretnost, nestabilan hod, otežani pokreti ruku i nogu, oslabljen vid, problem sa govorom i vrtoglavica. Stepen ataksije zavisi od toga koji deo, i u kojoj meri, je MS oštetila nervni system.
Ravnoteža i hodanje: Problemi i poteškoće sa hodanjem su uobičajeni simptomi MS, koji nastaju zbog brojnih uzroka kao što su slabost, zategnutost ili spastičnost mišića, i ataksije.
Kognitivne funkcije: Ako su vam se pojavile promene u kognitivnoj funkciji, niste sami. Ove promene se obično manifestuju kao slabo pamćenje ili slaba koncentracija, i osobe koje boluju od MS ga opisuju kao “zamagljenost mozga”.
Problemi sa kontinencijom: Dosta osoba koje boluju od MS imaju neku vrstu problema sa bešikom i crevima. Inkontinencija je najčešći symptom MS, čiji se intenzitet i trajanje razlikuju od osobe do osobe.
Depresija: Oko polovina obolelih od MS iskusi epizode depresije, zbog čega je neophodno da identifikuju ovaj symptom i potraže stručnu pomoć. Sa pravim informacijama i podrškom, depresija može uspešno da se leči kako bi oboleli mogao da nastavi da vodi zdrav i aktivan način života.
Umor: Kod MS umor je normalna pojava i može znatno da poremeti sposobnost za rad i svakodnevno funkcionisanje. Lečenje umora uključuje maksimiziranje energije i njeno efikasno upotrebljavanje. Sa pravim informacijama i podrškom, umor izazvan MS se može efikasno umanjiti radi očuvanja zdravog i aktivnog načina života.
Osetljivost na toplotu: Simptomi MS se često pogoršavaju u kontaktu sa toplotom. Međutim, iako toplota čini da se simptomi MS pogoršaju, njen uticaj je privremen i simptomi se umiruju pri izlaganju hladnoći.
Bol: Bol može da bude dugoročan i da utiče na svakodnevni život, a može da se manifestuje u obliku kratkotrajnih, iznenadnih napada. Mnogi ljudi sa MS ne mogu da predvide kada će se pojaviti bol, i često je hroničan i izazvan drugim simptomima (poput spastičnosti).
Senzorni poremećaji: Ljudi sa MS mogu da iskuse senzorne poremećaje na koži. To je često prvi simptom koji se primeti, a njegova jačina i trajanje variraju od pacijenta do pacijenta.
Spastičnost: Spastičnost (produženi grčevi) je simptom MS koji se manifestuje kao ukočenost mišića i otežano hodanje
Problemi sa gutanjem: Skoro polovina ljudi sa MS ima problema sa gutanjem. Veoma je važno da se ovaj problem identifikuje na vreme i da se potraži pomoć pri njegovom rešavanju. Sa pravim informacijama i podrškom, problem sa gutanjem se mogu efikasno dovesti pod kontrolu kako bi se održao zdrav i aktivan način života.
Vid: Problemi sa vidom su često prvi simptomi MS. Više od polovine ljudi sa MS imaju najmanje jedan problem sa vidom. Veoma je važno da se ovaj problem identifikuje na vreme i da se nađe prava terapija.
Relapsi (pogoršanje postojećih simptoma ili pojava novih simptoma): Ljudi sa MS mogu da iskuse relapse, čija frekventnost, jačina i trajanje zavise od osobe do osobe. Sa pravim informacijama i podrškom, relapsi mogu uspešno da se prevaziđu radi očuvanja zdravog i aktivnog načina života.
Vrste MS
Veoma je teško predvideti tok MS, jer bolest umnogome varira od osobe do osobe.
Neke studije su pokazale da ljudi koji imaju manje napada u prvih nekoliko godina nakon ustanovljavanja dijagnoze, duže intervale između napada, potpune oporavke od napada, i napade koji su po prirodi senzorni (npr. trnjenje ili ukočenost) dugoročno gledano obično imaju bolji ishod.
Osobe koje kao rane simptome iskuse tremor, poteškoće sa hodanjem, i koji imaju češće napade sa nepotpunim oporavcima obično imaju progresivniji tok bolesti.
MS obično ima jedan od sledeća 3 klinička toka, od kojih svaki može da bude blag, umeren i jak po jačini:
1. Relapsno-remitirajući (RRMS)
Karakteriše ga delimični ili potpuni oporavak nakon napada (koji se takođe nazivaju i egzacerbacije, relapsi ili zapaljenja). Ovo je najčešći oblik MS. Oko 70 do 75 odsto osoba sa MSna početku imaju relapsno-remitirajući oblik MS.
2. Sekundarno progresivni (SPMS)
Relapsno-remitirajući oblik koji kasnije postaje progresivni. Napadi i delimični oporavak mogu i dalje da se pojavljuju. Od 70-75 odsto osoba kod kojih se na početku javi relapsno-remitirajući oblik, više od 50 odsto za 10 godina razvije SPMS oblik, a 90 odsto za 25 godina.
3. Primarno progresivni (PPMS) Progresivni oblik koji se pojavljuje od samog početka bolesti. Simptomi obično ne ulaze u remisiju. Od ukupnog broja osoba sa MS, oko 15 odsto imaju primarno progresivni oblik MS, iako se dijagnoza obično ustanovljava nakon pojavljivanja simptoma, odnosno nakon što se izvesno vreme živi sa progresivnim oboljenjem ali bez akutnih napada
Klinički Izolovan Sindrom (CIS) se odnosi na prvu epizodu inflamatorne demijelinizacije u centralnom nervnom sistemu koja može da postane MS ako se pojave dodatne aktivnosti.
Izvor:
The MS Information Sourcebook, the Information Resource Center and
Library of the National Multiple Sclerosis Society. © 2001 The National
Multiple Sclerosis Society.
