Multipla skleroza je autoimunska bolest koju karakteriše oštećenje mijelinskog omotača, izolatora bogatog mastima koji je zadužen za zaštitu nerava u mozgu i kičmene moždine. Oštećenje nastaje usled upale u kojoj imunski sistem pogrešno napada sopstveni centralni nervni sistem.

Kako bolest napreduje, može da poremeti poruke između nerava, što dovodi do nevoljnog grčenja mišića, slabosti, problema sa koordinacijom, otežanog govora i drugih problema. Tačna priroda simptoma se razlikuje od osobe do osobe, u zavisnosti od mesta oštećenja.

Iako je MS doživotno stanje, simptomi mogu da se pojavljuju i nestaju, a sama bolest ne mora obavezno da znači kraću očekivanu dužinu života. Terapija se bavi poboljšanjem kvaliteta života, uključujući i kvalitet sna.

Kako MS utiče na kvalitet sna?

Simptomi MS, kao i stres i depresija koji je prate, mogu da imaju veliki uticaj na san. Loš kvalitet sna može da dovede do problema sa raspoloženjem, energijom i čak pojačanim MS simptomima. Ovo takođe može da dovede do budućeg opadanja kognitivnih sposobnosti. Terapija MS i nesanice zahteva sveobuhvatan pristup, koji u obzir uzima različite faktore. Fizičko zdravlje igra bitnu ulogu kod MS i sna.

Spasticitet mišića, bol u licu ili neprijatan osećaj peckanja mogu da otežaju MS pacijentima da tokom noći pronađu udoban položaj. Mnoge osobe koje imaju MS, takođe imaju poteškoća sa kontrolom pokreta i možda ne mogu da menjaju položaj u krevetu onoliko često koliko bi to želele. Ostajanje u jednom položaju tokom dužih vremenskih perioda može da izazove rane od ležanja i dovede do daljih zdravstvenih problema.

Značajan broj MS pacijenata takođe doživljava često noćno mokrenje. Buđenje više puta tokom noći da bi se otišlo do toaleta remeti san i dovodi do manje sna i kraćeg vremena provedenog u dubokom snu. Lekovi i nedostatak vežbanja usled poteškoća vezanih za MS takođe uzimaju svoj danak snu. Čak 90% osoba sa MS prijavljuje zamor, koji se ponekad javlja mnogo pre zvanične MS dijagnoze. Zamor je opšti termin koji se odnosi na osećaj iscrpljenosti usled kog je otežano obavljanje svakodnevnih aktivnosti. On prevazilazi normalan umor i može da se desi da ne nestane čak i nakon noćnog sna i odmora.

Međutim, zamor kod MS verovatno potiče od više uzroka, kao što je neotkriveni poremećaj sna ili poremećenog nivoa melatonina ili citokina koji izazivaju upale, pri čemu ova poslednja dva imaju ulogu u regulisanju sna. Zamor kod MS često prate bol, uznemirenost i depresija, koji mogu međusobno da se pogoršaju. Pored toga, oni koji dremaju tokom dana da bi se izborili sa zamorom mogu imati problema sa kvalitetnim snom tokom noći.

Koji poremećaji sna su uobičajeni kod osoba sa MS

Najčešći poremećaji sna kod MS su nesanica, sindrom nemirnih nogu, poremećaj disanja u snu, narkolepsija i poremećaj ponašanja u REM fazi sna. U mnogim slučajevima su ovi poremećaji rezultat lezija na konkretnim mestima u mozgu ili kičmenoj moždini, što znači da se simptomi mogu razlikovati od osobe do osobe u zavisnosti od mesta i ozbiljnosti lezija.

Ako sumnjate da vi ili vama bliske osobe imaju poremećaj sna, konsultujte se sa lekarom. On može da uradi polisomnografiju ili test spavanja, tokom kog će pratiti znake poremećaja sna i dogovoriti se sa vama o odgovarajućem planu terapije ukoliko se ustanovi poremećaj.

Kako osobe sa MS mogu da se izbore sa problemima tokom spavanja?

Određene promene u načinu života mogu da poprave san osoba sa MS. Možda je najjednostavnije krenuti od higijene sna, koja se odnosi na ponašanje tokom dana i noći, koje pomaže da se uspostavi redovan ciklus spavanja i budnog stanja. Među navikama u okviru higijene sna su: hladna, zamračena i tiha spavaća soba, odlazak na spavanje i buđenje u isto vreme svakog dana, uspostavljanje stalne rutine pre odlaska na spavanje koje podrazumeva mirne aktivnosti kao što je čitanje ili topla kupka, isključivanje tv ekrana sat vremena pre odlaska na spavanje, redovno vežbanje ranije u toku dana, pravilna ishrana, izlaganje suncu naročito ujutru, korišćenje madraca od pene koji smanjuje pritisak i upotreba jastuka kako bi se zaštitila osetljiva mesta.

Ukoliko pored svih saveta i dalje imate problema sa spavanjem, doktor može da vam prepiše lek za noćne simptome. Iako istraživanja uloge poremećaja cirkadijalnog ritma nisu dovela do konkretnih zaključaka, vaš doktor takođe može da preporuči suplemente kao što su vitamin D ili melatonin za regulisanje ciklusa spavanja i budnog stanja.

Izvor: MS and Sleep Disturbances: Insomnia, Nocturia, & Coping | Sleep Foundation

OSTAVI PORUKU

Please enter your comment!
Please enter your name here