Postoji dosta faktora životne sredine koji mogu da dovedu do povećanja rizika od razvoja multiple skleroze, a među njima su i nizak nivo vitamina D, izlaganje suncu i povećana konzumacija kravljeg mleka, ali i mnogi drugi.
Istraživanja su pokazala da faktori životne sredine igraju značajnu ulogu kod osetljivosti osoba na MS. Za ljude sa „pravim“ genetskim poreklom, koji su skloni razvoju MS zbog genetskih predispozicija, određeni faktori životne sredine povećavaju rizik od razvoja MS. Trenutno, smatra se da geni doprinose sa 25 odsto ukupnom riziku od MS, dok životna sredina čini preostalih 75 odsto.
Naravno, postoji mnogo faktora okoline nad kojima nemamo kontrolu, posebno kao dete.
Uticaji okoline uključuju:
Nizak nivo vitamina D u materici
Nerođene bebe dobijaju vitamin D od majki. Vitamin D se stvara kroz kožu pri izlaganju sunčevoj svetlosti, ali i unosom suplemenata, konzumacijom određenih vrsta ribe ili obogaćenih žitarica.
Istraživanja pokazuju da nizak nivo vitamina D u materici može biti povezan sa većim rizikom od razvoja MS kasnije u životu. Izlaganje sunčevoj svetlosti sa ciljem sticanja vitamina D takođe može da smanji učestalost i ozbiljnost MS.
Nizak nivo izloženosti suncu (naročito zimi i u dobi između 6. i 15. godine)
Poznato je da vitamin D štiti od MS. Nizak nivo izlaganja suncu tokom detinjstva i rane adolescencije povezan je sa većim rizikom od razvoja MS.
Generalno, što ste dalje od ekvatora, to je MS učestalija. Međutim, stope rasprostranjenosti MS mogu se razlikovati među različitim etničkim grupama koje žive u istoj zemlji, bez obzira na udaljenost od ekvatora. Na primer, Inuiti koji žive na Arktiku imaju vrlo niske stope MS, uprkos vrlo niskom nivou izlaganja suncu. Za to je delimično zaslužna velika potrošnje masne ribe koja im daje dodatni vitamin D i omega-3 masne kiseline, koje su od vitalnog značaja za imunitet i zdravlje ljudskog organizma.
Veća konzumacija kravljeg mleka kod dece i adolescenata
Brojni stručnjaci već duže vreme vezuju konzumaciju kravljeg mleka za MS.
Imunske ćelije osobe sa MS mogu ciljati na proteine u mlečnim proizvodima (butirofilin i MOG – mijelinski oligodendrocitni glikoprotein), jer njihova struktura podseća na strukturu mijelina. Kod nekoga ko ima MS, konzumacija kravljeg mleka može se uporediti sa daljim „dolivanjem ulja na vatru“.
Takođe, mlečni proizvodi u ishrani mnogih ljudi najviše doprinose unosu zasićenih masti. Postoje jasni dokazi kojipotvrđuju vezu između unosa zasićenih masti i rizika od razvoja i napredovanja MS.
Gojaznost tokom adolescencije
Visok indeks telesne mase tokom adolescencije (tokom detinjstva) takođe je povezan sa povećanim rizikom od razvoja MS.
Istraživanja pokazuju da ako postoji genetska predispozicija za MS i pojave gojaznosti kod tinejdžera, rizik od MS je čak 16 puta veći u poređenju sa opštom populacijom. Ovo predstavlja samo još jedan od razloga da se inicijative za javno zdravlje koncentrišu na smanjenje stope gojaznosti.
Pušenje (uključujući pasivne pušače)
Pušenje cigareta uzrokuje mnoštvo ozbiljnih zdravstvenih problema i glavni je uzrok smrti koji može da se spreči. Takođe povećava rizik od razvoja MS i faktor je u njenom napredovanju.
- Pušenje udvostručuje rizik od MS
- Pušači napreduju do sekundarne progresivne MS četiri puta brže od nepušača
- Pasivno pušenje udvostručuje rizik od MS
- Pušači imaju 90% povećan rizik od problema sa kretanjem kod osoba sa MS
- Pušači možda neće postići pune efekte programa oporavka od MS
Unos zasićenih masti
MS je takođe povezana sa unosom zasićenih masti, a poznato je da je takav način ishrane povezan sa povećanim relapsima i invaliditetom.
Zasićene masti su, takođe, usko povezane sa kardiovaskularnim bolestima i nekim vrstama karcinoma, tako da smanjenje njihovog unosa može da doprinese vašem celokupnom zdravlju.
Stres
Brojna istraživanja su pokazala da su mnogi ljudi kojima je dijagnostikovana MS bili izloženi visokim nivoima stresa u nedeljama ili mesecima pre pojave prvih simptoma, kao i to da stresni događaji mogu ubrzati nove ili pogoršati stare simptome.Izvor: overcomingms.org
