samohrana majka i MS

Amerikanki Emi Ričards multipla skleroza (MS) dijagnostikovana je kad je imala 24 godine. Bolest joj je otkrivena nekoliko godina pre nego što je dobila ćerku, pa danas njena desetogodišnja devojčica ne može da poveruje da se Ema u tinejdžerskim godinama takmičila u plivanju. Ovako izgleda njen život sa MS.

Ema je samohrana majka i uvek ističe da joj je ćerka najbolji prijatelj. Naučila je kako da živi sa MS i zna kad treba da zastane i napravi pauzu, kako ne bi došlo do pogoršanja MS simptoma. Ipak, jedan od njenih glavnih problema je hodanje, pa često koristi invalidska kolica kad je napolju.

Iako sa ćerkom priča iskreno, ne zna kako se ona oseća zbog toga što njena mama koristi pomagala za hodanje. Jednostavno prihvatila je to i uvek joj je najveća podrška, a kada su napolju vodi računa da se mama ne povredi.

Roditeljstvo i MS

„Bez plana ne funkcionišem, verovatno kao i svaka mama. Navikla sam da sve ranije isplaniram i to mi značajno olakšava život. Planiram obroke koje ću da spremam za nas dve, ali moram da priznam da sam ponekad ljubomorna kad čujem druge žene da ih kod kuće čeka spreman ručak. Ja nemam luksuz da neko kuva za nas“, iskreno priznaje Ema.

Ona i njena devojčica zajedno planiraju i kako će da provode slobodno vreme. Kako spontanost i MS ne idu zajedno, tako uvek unapred misli o tome gde će se parkirati, koliko su objekti pristupačni za osobe u invalidskim kolicima, kao i kakvo će vreme biti napolju.

Majke i griža savesti

Biti roditelj je najlepša uloga koju možete da dobijete, ali isto tako je i velika odgovornost. Zato se roditelji često preispituju da li se dobro snalaze u ulozi mame i tate, a Ema priznaje da i ona često prolazi kroz te faze.

„Neretko me grize savest i tad se pitam da li sam dovoljno dobra majka. Sigurna sam da to rade sve mame i da to nema nikakve veze sa mojom MS. Ali ipak i pored toga, ponekad osećam krivicu što moram da otkažem planove i što ne mogu baš sve fizički da postignem i ispunim ono što moja ćerka želi“, kaže Ema i dodaje da daje sve od sebe da kontroliše umor i druge MS simptome, ali da ne uspeva uvek u tome.

Ali ono u čemu uvek uspeva jeste da pokaže ćerki svakog dana koliko je voli i koliko je srećna što je ima. Uživa u svakom trenutku sa njom i srećna je zbog stvari koje može da uradi, a i zna da je ćerka voli baš onakvu kakva jeste.

Izvor: mssociety.org.uk

OSTAVI PORUKU

Please enter your comment!
Please enter your name here