U trenucima kada saznate da imate bolest o kojoj prethodno niste znali ama baš ništa, deluje kao da je ceo svet stao. Nižu se brojna pitanja na koja nemate odgovor, niste sigurni kako će vam život u budućnosti izgledati i zabrinuti ste ne samo za sebe, već i za one najbliže. Ipak, baš ti najbliži su tu da vam pruže podršku, a u nastavku prenosimo prvi deo ispovesti pacijentkinje koja je za Politika.rs pričala o svojim iskustvima u vezi sa multiple sklerozom.
„Primarno progresivna multipla skleroza (MS) dijagnostikovana mi je 2019. godine. Dve i po godine pre toga počeli su prvi problemi. Osećala sam značajan umor čak i prilikom uobičajenijih aktivnosti, bolove i utrnulost u celoj levoj strani tela.
Potraga za dijagnozom trajala je dugo, bila sam iscrpljena od odlazaka kod kardiologa, endokrinologa, fizijatra, ortopeda, neurohirurga, raznih snimanja počevši od rendgena pa sve do magnetne rezonance. Međutim, sve u pogrešnom smeru. Nakon promene fizijatra, stvar je krenula na bolje, konačno sam krenula pravcem koji je doneo rezultate. Kada su stigli rezultati magnetne rezonance mozga koji su govorili da je reč o „uznapredovaloj demijelizacionoj bolesti”, nisam imala predstavu o čemu se radi. Podrška i uteha supruga me je umirila, a naknadnim konsultacijama sa ljudima iz medicinske struke shvatila sam da je to nešto ozbiljno i nepoznato, ali da moram da odem i kod neurologa…
Na pregledu kod neurologa saopštena mi je činjenica da najverovatnije imam multiplu sklerozu, ali da je neophodno da se najpre uradi analiza likvora, tečnosti iz kičmene moždine koja predstavlja jednu od dijagnostičkih procedura. Slede čekanje i neizvesnost. Bila sam šokirana, uplašena i potpuno dezorijentisana od tog saznanja. Misli su se rojile, da li je, da li nije, a likvor je dao konačnu potvrdu da ipak jeste reč o ovoj bolesti.
Porodica mi je bila ogromna podrška. Zbog predrasuda koje vladaju u našem društvu u tom trenutku sam to smatrala krajem svog normalnog života. Imam troje dece i bila sam jako zabrinuta za njihovu, svoju, kao i za budućnost cele moje porodice. Suprug me je povezao sa ljudima koji imaju multiplu sklerozu i prilično normalno funkcionišu, ali sam ipak mislila da je došao kraj mojim svakodnevnim aktivnostima. Neurolog me je ohrabrila da potražim pomoć u Društvu multiple skleroze Srbije.
Tamo sam naišla na ogromnu i pravu podršku, pa sam tu fatalnu činjenicu počela lakše da prihvatam. Svim obolelima od MS bih savetovala da stupe u kontakt sa Društvom multiple skleroze Srbije, nađu utehu, podršku, razreše dileme, nedoumice. Tamo sam upoznala mnoge obolele i shvatila da nisam sama i da moj život nije završen, da u stvari tek počinje – samo resetovan. Sada živim u skladu sa samom sobom i svojim mogućnostima za taj dan. I tako dan po dan…”
Nastavak ispovesti pacijentkinje možete da pročitate u narednoj objavi koja vas očekuje za nekoliko dana.
Izvor: Politika.rs
