Naučna saznanja i lečenje multiple skleroze (MS) napredovali su u poslednjih nekoliko decenija. Odobreno je više lekova za lečenje i upravljanje MS-om, a dosta njih je još u razvoju. Ipak, uprkos ovom napretku, neki mitovi i zablude o MS-u i dalje postoje.
„Iako bolest još uvek nije izlečiva, ljudi sa MS-om mogu da imaju dobar kvalitet života u budućnosti“, kaže dr Vijašri Jadav, docent na odeljenju za neurologiju i klinički direktor MS Centra za zdravlje i nauku Univerziteta u Portlandu.
Zato je važno da budete upoznati sa mitovima o MS-u i da ih razlikujete od činjenica.
Mit #1: MS se ne javlja kod dece.
Iako se MS najčešće dijagnostikuje kod osoba starosti 20 do 40 godina, bolest se može javiti i kod dece i kod starijih osoba. Povremeno se prvi simptomi MS-a ne pojavljuju sve dok ljudi ne pređu 60. godinu. Takođe, nažalost i deca mogu dobiti MS dijagnozu, iako se to dešava u malom procentu.
Mit #2: MS uvek izaziva značajne fizičke nedostatke.
Većina ljudi sa MS-om ne mora da ima značajne fizičke poteškoće. „Mnogi ljudi sa MS -om imaju blage smetnje koje mogu da ometaju određene aspekte njihovog života, ali su i dalje veoma aktivni u porodičnom i poslovnom životu, kao i u druženju sa prijateljima“, kaže dr Bari Singer, neurolog u medicinskom centru Misuri Baptist u Sent Luisu. On ističe da je uz odgovarajuće terapije moguće smanjiti novu aktivnost bolesti i verovatnoću progresije invaliditeta.
Mit #3: MS je isti kod svakog obolelog.
S obzirom na to da MS može da napadne različita područja mozga i kičmene moždine, simptomi se mogu razlikovati od osobe do osobe. Dok neki ljudi imaju vrlo blagu MS, kod drugih je bolest agresivnija.
Međutim, ljudi sa MS -om mogu da imaju neurološke simptome i tegobe danima ili mesecima, nakon čega slede mirni periodi kada ti simptomi nestanu delimično ili potpuno. Ovo je poznato kao relapsno-remitentna MS i najčešći je oblik bolesti, koji pogađa 85 odsto ljudi sa MS.
Mit #4: Lečenje nije potrebno kod blažih formi MS-a.
Ljudi sa blagom formom MS-a treba da razmotre lečenje kako bi sprečili dugotrajno oštećenje nervnih ćelija.
„Najbolji način da MS ostane blag je rana terapija. Čak i ako osoba nema očigledne simptome i tad može doći do tihog oštećenja mozga i kičmene moždine. Mnogi ljudi koji žive sa MS-om gube priliku da kontrolišu svoju bolest dok su mlađi, što dovodi do progresivnog invaliditeta kasnije u životu“, ukazuje dr Singer.
Mit #5: Žene sa MS-om ne mogu da imaju decu.
Mnogim ženama MS se dijagnostikuje u godinama kada planiraju da rađaju decu. MS ne utiče na plodnost kod žena, niti na fetalni razvoj. Takođe, MS nije povezana s povećanom stopom spontanih pobačaja. Pre trudnoće možete da razgovarate sa lekarom i informišete se o svim pitanjima koja vas muče, kao na primer, da li je tokom trudnoće ili dojenja bezbedno da pijete određene lekove. Iako se MS ne nasleđuje direktno, vaša deca mogu da imaju povećan rizik od razvoja bolesti.
Mit #6: MS ne izaziva bol.
„Pre mnogo godina pojedini lekari su svojim MS pacijentima govorili da im stanje neće naneti bol. Međutim, kasnije su i sami uvideli da to nije tako“, kaže dr Singer. Oko dve trećine ljudi sa MS-om prijavljuje da oseća bol, a najčešće su to glavobolje, bolovi u ekstremitetima i leđima. U ovim situacijama najbolje je razgovarati sa lekarom o lekovima koje možete da uzmete da ublažite tegobe.
Mit #7: Relaps MS-a ne utiče na kognitivnu disfunkciju.
Iznenadna pojava simptoma zove se atak MS-a ili relaps. „Povratak MS-a ponekad može da ometa vašu sposobnost jasnog razmišljanja, a oko polovina ljudi sa MS-om ima kratkotrajni gubitak pamćenja ili probleme kad treba da uradi više zadataka. Radna terapija, koju biste prošli sa stručnim licem, mogla bi pomoći da se bolje nosite sa obavezama u tim trenucima“, savetuje dr Bari Singer, neurolog.
Izvor: everydayhealth.com
