„Praznici su doba godine koje obiluje hranom bogatom šećerima. Iako je zabavno uživati u slatkišima posebno za vreme praznika, važno je znati da postoji veza između šećera i MS. Direktna veza je ta da unos šećera može dovesti do većeg umora. Umor i MS iscrpljuju, tako da ograničavanje unosa šećera može biti od pomoći“, navodi Mat Kavalo.

„Problem je u tome što je šećer svuda i u svemu što danas jedemo. Nije reč samo o desertu, već i o jelu u vašem omiljenom restoranu, čiji je „tajni“ sastojak opet šećer. Dodati šećeri su uobičajeni sastojci hrane. To su prerađeni šećeri, što znači da se ne nalaze u prirodi, već nastaju u procesu proizvodnje hrane. Verovatno ste čuli neke od naziva za ove dodate šećere kao što su visokofruktozni kukuruzni sirup, dekstroza, maltoza, itd. Ovi dodati šećeri se često dodaju prerađenoj hrani radi poboljšanja ukusa“, objašnjava Mat Kavalo.

„Moj neurolog mi je dao savet za kupovinu u prehrambenim prodavnicama. Napomenuo mi je da kupujem hranu, poput svežeg voća, povrća i proteina. Rekao mi je da izbegavam proizvode poput prerađene i smrznute hrane ili onu vakumiranu u pakovanju. Ako jedete više sveže hrane, imate mogućnost da ograničite unos i šećera i soli“, ističe Mat Kavalo.

„To ne znači da bi trebalo potpuno da izbegavate prerađenu hranu. Suština je u umerenosti. Prema podacima Fakulteta za javno zdravlje Harvard Univerziteta, prosečan Amerikanac unosi 22 kafene kašičice dodatog šećera dnevno, što je 350 dodatnih kalorija. Američka asocijacija za bolesti srca (AHA) savetuje postavljanje granice unosa dodatog šećera, a koja ne prelazi više od 100 kalorija dnevno (oko 6 kafenih kašičica ili 24 grama šećera) za žene i ne više od 150 kalorija dnevno (oko 9 kafenih kašičica ili 36 grama šećera) za muškarce. Većina nas unosi dva do tri puta više od preporučene dnevne doze šećera, a da to i ne zna. Ako znate da čitate deklaracije da biste uočili dodati šećer, to vam može pomoći da smanjite dnevni unos šećera. Isto tako, izbegavanje napitaka zaslađenih šećerom može pomoći da se znatno smanji unos šećera, uključujući i ona energetska pića koja pijemo da bismo se izborili sa umorom“, navodi Mat Kavalo.

„Još veći problem je što šećer može da dovede do zavisnosti. Alison Satison, klinička dijetetičarka-specijalista u Metodističkoj bolnici pri Univerzitetu Indijane objašnjava da osobe čija je ishrana bogata dodatim šećerima vrlo verovatno unose mnogo prerađene hrane. Unos hrane sa mnogo dodatih šećera može donekle izazvati zavisnost, a to su nehranljive, prazne kalorije nakon kojih smo nezadovoljni i nismo uneli dovoljno hranljivih materija. To može dovesti do prejedanja, čime se stvara začarani krug. Iako nije direktno povezano sa MS, prekomerna telesna težina usled preteranog unosa šećera kroz hranu i piće vodi do hronične upale, nedostatka vitamina D, umora i depresije. Odličan način da počnete da smanjujete unos šećera jeste da pažljivo analizirate hranu koju svakodnevno konzumirate. Smanjenje unosa će sigurno doprineti da se osećate bolje i da uživate u nešto „slađem“ kvalitetu života“, navodi Mat Kavalo.

Autor: Mat Kavalo

Izvor: Multiple Sclerosis Foundation – Sugar and MS (msfocusmagazine.org)

OSTAVI PORUKU

Please enter your comment!
Please enter your name here