Ko oboljeva od MS?
Svako može da oboli od MS, ali postoje neki obrasci. Žene 2 do 3 puta češće obolevaju od MS nego muškarci. Studije ukazuju da genetski faktori rizika povećavaju rizik od obolevanja od MS, ali ne postoji jasan dokaz da je MS direktno nasledna bolest. Ekološki faktori, poput niskog nivoa vitamina D i pušenje se takođe povećavaju rizik od MS. Iako se MS pojavljuje kod svih etničkih grupacija, najčešće obolevaju žitelji severno evropskih zemalja svetlijeg tena.
Šta uzrokuje simptome MS?
Simptomi MS se pojavljuju kada imuni sistem stvori zapaljenje unutar centralnog nervnog sistema. Inflamatorni napad oštećuje mijelin (zaštitni omotač nervnih vlakana), oligodendrocite (ćelije koje stvaraju mijelin CNS), a ponekad i sama nervna vlakna. Šteta koju zapaljenje prouzrokuje može da izazove simptome koji mogu da nestanu nakon nekoliko nedelja ili meseci, ali mogu i da budu trajni.
Da li MS uvek izaziva invalidnost?
Ne. Šta više, većina ljudi sa MS nikada ne razvije teži oblik invaliditeta. Kod dve trećine osoba MS ne izaziva invaliditet, ali ipak moraju da koriste pomagala prilikom hoda, poput štapa ili štaka, dok neki moraju povremeno da koriste kolica zbog umora, slabosti i problema sa ravnotežom, ili jednostavno da bi sačuvali snagu.
Da li je MS smrtonosna bolest?
Životni vek ljudi sa MS se vremenom produžio, najviše zbog novih terapija, poboljšanog zdravstvenog sistema i izmena u životnom stilu. Skorija istraživanja ukazuju da ljudi sa MS žive u proseku 7 godina kraće nego ostatak populacije, najviše zbog komplikacija izazvanih bolešću ili zbog nekih drugih obolenja, koja u većini slučajeva mogu da se preveniraju ili leče. Briga o sveukupnom zdravlju može da pomogne pri smanjenju rizika od obolenja poput srčanog ili moždanog udara, koja doprinose smanjenju životnog veka. U retkim slučajevima, MS može brzo da napreduje i da bude fatalna.
Da li je MS zarazna ili nasledna?
Ne. MS nije zarazna bolest niti se nasleđuje. Studije ukazuju na činjenicu da postoje genetski faktori i određeni ekološki faktori koji mogu da učine određene pojedince podložnijim na MS.
Poznati i MS
Prva zabeležena osoba sa MS je Augustus d’Este (1794–1848), koji je bio unuk kralja Engleska Džordža III i rođak kraljice Viktorije, koji je vodio dnevnik o svom obolenju, iako mnogi istoričari misle da je Ludvina, koja je rođena 1380. godine u Holandiji, prvi zabeleženi slučaj MS. Opis bolesti kao posebnom entitetu je dao francuski neurolog Žan Marten Šarko 1868.godine.
Selma Bler
Glumica Selma Bler objavila je da ima MS preko svog Instagram naloga: “Ja sam invalid. Ponekad padnem. I ispuštam stvari. Sećanje mi je malo mutno. I leva strana mog tela traži uputstva od pokvarenog GPS-a. Ali se snalazimo. I smejem se. I ne znam šta ću tačno da radim ali ću dati sve od sebe”. Njen cilj je: “Zaglibila sam se do guše, ali se nadam da ću drugima uliti malo nade. A možda i sebi”.
Ričard Prajor (1940-2005)
Kada je 1986. godine komičaru Ričardu Prajoru ustanovljena MS svi su se iznenadili, jer u to vreme MS je, statistički gledano, bila retka bolest za afro-amerikance. Iako je Prajor naveo MS kao razlog za prekid uspešne karijere, nastavio je i posle toga da se bavi komedijom. A nastavio je da nastupa i zasmejava publiku i kada je dospeo u invalidska kolica. Nažalost, umro je 2005. godine od srčanog udara.
Džejmi Li Sigler
Glumica Džejmi Li Sigler je 2016. godine otkrila da 15 godina živi sa MS. Siglerova je za saznala da ima MS sa 19 godina, malo pre početka četvrte sezove popularne serije “Sopranovi”.
Teri Gar
Poznata glumica Teri Gar otkrila je 2002. godine da ima MS, ali je navela da je prve simptome osetila još kada je snimala film “Tutsi” 1981. godine.
