Depresija je česta kod ljudi sa MS, a jedno istraživanje pokazalo je da je depresija do 70 odsto češća kod osoba sa MS nego kod populacije u celini. I dok nije sporno da postoji povezanost, priroda te konekcije nije najjasnija. Simptomi se preklapaju: slično depresiji, MS može da izazove umor, poteškoće sa koncentracijom, probleme sa spavanjem, kao i promene apetita ili težine. Tim naučnika iz Švedske pokušao je da rasplete odnos između MS i depresije, uz objašnjenje metoda koji su koristili.
Mendelova randomizacija – gledanje „karata” koje su nam podeljene
Kada se rodimo, geni roditelja se prenose na nas. U tim genima „greške” se javljaju sve vreme. Neke mogu biti korisne, kao što je smanjenje šanse za određenu bolest. Mnoge su bezopasne, na primer utiču na to kako doživljavamo ukus ili kako reagujemo na začinjenu hranu. Sa druge strane, javljaju se i one koje povećavaju rizik od bolesti. Na rizik od razvoja bolesti mogu uticati i promene u životnoj sredini, poput stresnog događaja – ili kombinacije genetike i okoline.
Dok razmišljamo o genskim varijacijama, važno je zapamtiti da neke varijante mogu uticati na nekoliko funkcija ljudskog tela, dok druge utiču samo na jednu osobinu. Ako je verovatnoća da će neka varijanta uticati samo na jednu osobinu, možemo je okrenuti u svoju korist. Ovo možemo da iskoristimo za proučavanje uzroka i posledica – da saznamo da li ove genetske promene uzrokuju rizik od bolesti. To se postiže metodom koja se naziva „Mendelova randomizacija“. Ovaj metod jednostavno grupiše ljude na osnovu toga koje varijante imaju, izbegavajući faktore koje ne možemo da kontrolišemo, kao što je životna sredina.
Da li Mendelova randomizacija može da nam pomogne da razumemo povezanost između depresije i MS?
Tim istraživača jednog od najprestižnijih medicinskih univeziteta na svetu, Institut Karolinska iz Švedske, imao je za cilj da razume vezu između depresije i MS. Želeli su da vide da li proučavanje genetike može da objasni zašto je depresija česta kod ljudi sa MS. Pitanja koja su postavili su: „Mogu li genetske varijante povezane sa MS da izazovu depresiju? Ili je obrnuto: mogu li genetske varijante povezane sa depresijom da prouzrokuju MS?” Koristili su Mendelovu randomizaciju da bi razumeli ovu vezu, gledajući samo rizik izazvan varijantama, bez faktora okoline.
Švedski tim proučio je podatke dve velike studije o genetici: jedna je bila usredsređena na MS, a druga na veliki poremećaj depresije. U ovoj vrsti studije traže se genetske varijante kod hiljada ljudi. Ako su varijante češće kod ljudi sa MS nego kod ljudi koji nemaju MS, ta varijanta može biti uključena u povećanje rizika od MS. Od stotina hiljada ljudi u dve studije, tim je pronašao 168 varijanti povezanih sa rizikom od MS i 96 varijanti povezanih sa rizikom od depresije. Zatim su koristili Mendelovu randomizaciju ne bi li pronašli odgovor na pitanje da li MS izaziva depresiju ili obrnuto.
Zanimljivo je da nisu pronašli genetsku vezu između MS i rizika od depresije.
Uprkos povećanom riziku od depresije kod ljudi sa MS, ovo sugeriše da ne možemo objasniti vezu između MS i depresije samo genetskim varijantama. Čini se da i drugi faktori poput okruženja takođe igraju ulogu u objašnjenju ove veze.
Kod poremećaja mozga poput MS i depresije, genetika, okruženje i simptomi se preklapaju, što otežava raspetljavanje njihovog porekla. Zaključak je da je potrebno više studija da bi se razjasnio odnos između MS i depresije.
Izvor: msif.org
