Njoj je dijagnostikovana relapsno remitentna multipla skleroza u leto 2020. Dijagnoza je postavljena malo pre nego što je saznala da je trudna sa svojim prvim detetom. Govorila je o svojoj dijagnozi, kao i o tome kako se snalazila tokom trudnoće.
Njenu ispovest prenosimo u celosti:
„Moje ime je Eni, imam 30 godina i u četvrtak 18. juna 2020. dijagnostikovana mi je multipla skleroza. Od uspostavljanja dijagnoze, nastavila sam da radim puno radno vreme (od kuće zbog Covid-19 pandemije), moj partner i ja smo prodali naš prvi dom i kupili drugi, završila sam master rad i odbranila ga i zatrudnela sam. MS nikada ne bi trebalo da vas sputava u onome što želite da radite u životu.
Godinama sam išla kod lekara zbog umora i bola u mišićima, osećala sam se kao starica. Uradili su mi puno testova i posle mnogo godina rečeno mi je da imam sindrom hroničnog umora, ali nakon istraživanja imala sam osećaj da to nije ispravna dijagnoza. Morala sam da naučim da živim sa umorom posle nekog događaja ili stresnog dana.
Posle prvog lockdowna-a u Velikoj Britaniji zbog pandemije, otišla sam u šetnju i mušica mi je uletela u oko. Vid na levom oku postao mi je zamagljen i slab, pa me je posle nekoliko dana mama ubedila da pozovem lekara. Uspeli su da mi hitno zakažu pregled kod optičara. Posle dva pregleda, optičar je bio stvarno zbunjen i nije imao odgovore, jer u oku nije bilo trunčica niti ogrebotina, ali vid mi je bio veoma slab. Njegova odluka je bila da treba da odem u bolnicu.
U bolnici su mi uradili niz testova i pričali smo o prethodnim problemima koje sam imala, poput umora i vremenskog perioda kada mi je dijagnostikovan lavirintitis. Rečeno mi je da imam upalu očnog živca i tada smo prvi put razgovarali o mogućnosti da imam MS. Stvari su tada napredovale vrlo brzo, izvršili su više testova tokom sledećih nekoliko dana i na kraju MR snimanje mozga, gde su otkrili neke bele tačke. Lekar me je nazvao dan nakon snimanja i obavestio me da imam relapsno remitentnu MS. Mušica nije imala apsolutno nikakve veze sa dijagnozom, ali tako sam zahvalna na toj mušici! To mi je skrenulo pažnju na oko i nisam mogla da ignorišem promenu koju sam imala sa vidom, a to je značilo da što pre moram kod lekara.
Ja sam vrlo praktična osoba, pa sam, umesto da plačem i nerviram se, nekoliko narednih dana provela sređujući stvari, kontaktirajući svoje životno osiguranje i osiguranje automobila.
Ubrzo nakon dijagnoze saznala sam da sam trudna, što je bila neverovatna vest. Razgovarala sam sa svojim neurologom i odlučila da ne započinjem nikakvo lečenje sve dok ne stigne beba. Takođe sam razgovarala sa stručnjacima o tome koje opcije imam. Klasifikovana mi je trudnoća sa „visokim rizikom“, pa su mi u bolnici dodelili specijalistički tim. Zbog Covid-19 imali smo video pozive, umesto da se sastajemo licem u lice.
Srećom, trudnoća je bila odlična za moju MS. Na početku sam imala problem sa vilicom i bockanjem u stopalu, ali osim toga nisam imala simptome. Naravno, umorna sam, kao i sve trudnice, ali bolovi u mišićima su nestali. Planiram da se porodim u vodi zbog ublažavanja bolova, kao i da dojim, što svi stručnjaci podržavaju. Rekli su mi da se simptomi MS nakon porođaja mogu vratiti i da ponekad mogu da budu gori nego pre, zbog hormona.
Dijagnoza je bila veliki šok za mene, mog partnera, porodicu i prijatelje i plakala sam onog dana kada sam to saznala. Međutim, ubrzo sam prestala da budem tužna, jer sam bila tako srećna što sam konačno znala šta se događa. To je značilo da mogu da znam koje su mi opcije u vezi sa lekovima, da istražujem i razumem dijagnozu. U meni se ništa nije promenilo, još uvek sam to ja, samo što sada imam MS”.
Izvor: mstrust.org.uk
