Multiplu sklerozu sa razlogom zovu bolest sa hiljadu lica jer svaka osoba obolela od MS može da prepozna svoje lice bolesti. Ključni trenutak je prihvatanje ovog stanja i organizacija života tako da se živi ne uprkos bolesti, već uz racionalno prihvatanje svog stanja i osluškivanje signala koje telo šalje. Zato je prvi korak nakon saznanja dijagnoze – upoznavanje sa bolešću. Drugim rečima, upoznajte MS više nego što će on biti u prilici da upozna vas.
Relapsno remitentna multipla skleroza
Većina ljudi sa multiplom sklerozom, oko 85 odsto njih, ima ovu vrstu skleroze. Prve znake bolesti obično imaju u ranim dvadesetim, a nakon tog se povremeno ponovo pojave simptomi (recidivi), praćeni nedeljama, mesecima ili godinama oporavka (tzv. remisije).
Od osobe do osobe uveliko variraju nervi koji su pogođeni, težina napada, stepen oporavka i vreme između relapsa, a na kraju, većina ljudi sa recidivirajućim MS-om prelazi u sekundarnu progresivnu fazu MS-a.
Sekundarno progresivna multipla skleroza
Nakon nekog perioda ponavljanja relapsa i njihove remisije, bolest kod većine ljudi prelazi u drugi oblik, koji se naziva sekundarno progresivni oblik bolesti. Tada nastupa napredak bolesti, ali bez relapsa i remisija, dok se promena tipa bolesti dešava obično nakon 10-20 godina nakon što je dijagnostifikovan relapsno remitentni MS.
Ne može se sa sigurnošću predvideti kako i kojom brzinom će bolest napredovati kod svakog pojedinca, ali ovo su neke činjenice:
• Što je osoba starija kada joj je postavljena dijagnoza MS-a, to će proći manje vremena pre nego što postane sekundarno progresivna.
• Ljudi koji se ne oporave potpuno od relapsa (faze bolesti u kojoj su simptomi prisutni), uglavnom prelaze u sekundarno progresivni MS pre od onih koji se potpuno oporave od relapsa.
Primarno progresivna multipla skleroza
Glavna karakteristika ovog toka je pogoršanje neurološke funkcije od pojave bolesti, bez ranih relapsa ili remisija (poboljšanja). Postavljanje dijagnoze PPMS-a i dalje predstavlja izazov s obzirom na to da bolesnici sa ovom formom bolesti imaju postepen i relativno teško uočljiv početak razvoja neuroloških ispada, koji se progresivno pogoršavaju. Oko 10 odsto ljudi sa MS-om ima dijagnozu PPMS.
Nekoliko stvari ga razlikuje od ostalih vrsta MS-a:
• Prosečna starost ljudi kod kojih se dijagnostifikuje PPMS je 40 godina.
• Približno jednak broj muškaraca i žena dobija PPMS. Kod ostalih vrsta MS-a, žene premašuju broj muškaraca po učestalosti.
• Obično dovodi do invaliditeta ranije od relapsno remitentnog MS-a,najčešćeg tipa MS-a.
Šta uzrokuje multiplu sklerozu?
Definitivni odgovor na ovo pitanje niko ne zna, ali na osnovu raznih istraživanja postoje neke teorije:
• Geografija – Ljudi u hladnijim delovima sveta dobijaju MS mnogo češće od onih u toplijim delovima. Istraživači proučavaju kako vitamin D i sunčeva svetlost mogu da zaštitite od bolesti.
• Genetika – Geni igraju veliku ulogu. Ukoliko jedan blizanac ima MS, drugi blizanac ima 20- 40 odsto šanse da ga dobije. Braća i sestre imaju šansu 3-5 odsto, ukoliko brat ili sestra imaju MS.
• Pušenje – Duvan svakako povećava rizik.
• Izloženost Epštajn-Barovom virusu (EBV) – Neka istraživanja pokazuju da ljudi koji razviju MS imaju antitela na EBV u svojim telima, što znači da su bili izloženi virusu. Takođe je utvrđeno da je rizik od razvoja MS mnogo veći kod ljudi koji su oboleli od EBV-a.
Izvor: WebMD
