Iako oštećenje koje multipla skleroza (MS) uzrokuje u mozgu nije vidljivo spolja, ono može da izazove širok spektar simptoma. U nastavku navodimo šta se dešava unutar mozga onih koji žive sa MS, kao i na koje sve načine može da se zaštiti ovaj ključni organ.
Kako nastaju moždane lezije u MS-u
Gubitak mijelina u mozgu ponekad ne utiče na nervne signale jer zavisi koliko mijelina se izgubi u jednom snopu nervnih vlakana. Ali kada dođe do gubitka određene količine mijelina sa dovoljnog broja nervnih vlakana ta lezija postaje vidljiva na MRI snimku i tada dolazi do razvoja simptoma MS.
Međutim, lezije na mozgu se ne šire same od sebe, čak i kada nema medicinskog lečenja. Telo samo od sebe umiruje lezije, obavija ih i zasutavlja njihov rast. Ako jedna lezija ne dostigne značajnu veličinu, može se desiti da ona izazove samo blage simptome ili čak da ih uopšte ne izazove.
S druge strane, dešava se da prilikom nastanka lezija dođe i do velikog oštećenja nervnih vlakana što može da uzrokuje njihovo odumiranje. Zbog toga zahvaćene nervne ćelije ne šalju više signale, što dovodi do trajnog gubitka kognitivnih ili fizičkih funkcija.
Kognitivni simptomi i pad u MS
MS lezije i u mozgu i u kičmenoj moždini mogu prouzrokovati širok spektar fizičkih simptoma, uključujući probleme sa pokretanjem mišića, utrnulost i peckanje, kao i smanjenu kontrolu nad bešikom. Ali lezije na mozgu, posebno atrofija sive moždane mase, takođe mogu da izazovu kognitivne simptome.
Kognitivni simptomi kod MS-a često su povezani sa pamćenjem, ali ne zaboravljanje veština i informacija na način na koji se to dogaša nekome ko boluje od demencije. Umesto toga, mnoge osobe koje žive sa MS imaju problema sa multitaskingom, odnosno mišljenjem na dve ili tri stvari istovremeno.
Ljudi koji imaju MS mogu takođe imati smanjenu vizuelnu ili verbalnu memoriju. Mnogi ljudi koji imaju MS opisuju svoje iskustvo kognitivnih problema kao neku vrstu „magle“ koja otežava formiranje određenih misli ili mentalnih zadataka.
Načini da očuvate zdrav mozak
Dobra vest je da postoji mnogo koraka koje osobe sa MS-om mogu da preduzmu kako bi sačuvali svoje mentalne sposobnosti i kognitivno zdravlje. To posebno znači preduzimanje koraka za ograničavanje rizika od kardiovaskularnih bolesti. Loš protok krvi u mozgu može da utiče na sposobnost razmišljanja, a mali moždani udari koji nekad prođu neprimetno mogu biti izuzetno loši za kognitivno zdravlje osobe sa MS-om.
Jedan od razloga zašto je važno da mozak osobe sa MS ostane što zdraviji je to što prilikom oštećenja jednog dela mozga drugi delovi mogu delimično da preuzmu njegova „zaduženja“, što je koncept koji se naziva kognitivna ili neurološka rezerva. To može da objasni zašto neki ljudi razvijaju lezije i atrofiju koji ne izazivaju nikakve simptome. Iako nisu poznati svi faktori koji dovode do kognitivne rezerve, moguće je da celokupno zdravlje mozga može da ima važnu ulogu.
Izvor: Everydayhealth.com
