Dok mnoge osobe sa MS u nekom trenutku prolaze kroz depresiju ili anksioznost, ređe se dešava da kod nekih ljudi dolazi do promena u emocijama ili ponašanju koje naizgled nemaju smisla ili koje ne mogu da kontrolišu.

MS i emocije

Kako MS može da utiče na vaše emocije? Nekontrolisano izražavanje emocija se često naziva „emotivnom nestabilnošću“ ili „preteranom emotivnošću“, a ponekad i pseudobulbarnim afektom.

Ako ste preterano emotivni, verovatno imate veoma iznenadne, intenzivne periode emocija koje deluju preuveličano ili nevezano za ono što ih je izazvalo. Može se desiti da lako briznete u plač ili se iznenada jako naljutite. Ove emocije mogu da nastanu veoma brzo i da nemate kontrolu nad njima.

Ponekad su ove emocije povezane sa onim što zaista osećate. U drugim slučajevima, emocije koje ispoljavate ne odražavaju ono što osećate iznutra: može se desiti da na loše vesti reagujete tako što ćete se histerično smejati ili da počnete da plačete kad se osećate srećnim. Ponekad mogu da se promene iz jedne u drugu bez upozorenja.

Zašto se ovo dešava?

Preteranu emotivnost često izaziva oštećenje nerava usled MS u delovima mozga koji kontrolišu emocije. Međutim kao i kod svakog emocionalnog MS simptoma, može postojati niz različitih faktora.

Da li postoji terapija?

Postoje neke terapije lekovima koje mogu da pomognu. Nacionalna zdravstvena služba u Engleskoj i Velsu zvanično preporučuje prepisivanje antidepresiva. Terapija razgovorom takođe može da pomogne, u kombinaciji sa lekovima ili bez njih.

Kako mogu da pomognem sebi?

Kao što postoje lekovi i terapije razgovorom, tako ima stvari koje možete da uradite da biste pomogli sebi. Među njima su saveti za situacije kada osetite da postajete preterano emotivni, kao i predlozi za ono što vaši prijatelji ili porodica mogu da učine.

• Pravljenje pauze u razgovoru može da pomogne kada vaše emocije izmaknu kontroli
• Takođe možete da kažete prijateljima i porodici kako biste voleli da reaguju kada počnete da postajete preterano emotivni
• Razgovor sa bliskim ljudima i objašnjenje da je to simptom može da pomogne da se i vi i oni osećate manje postiđenim kada se to dogodi.
• Ako postoje situacije za koje znate da će kod vas verovatno izazvati preteranu emotivnost, od pomoći može biti da kažete drugima kako ćete verovatno reagovati, tako da to za njih ne bude iznenađenje.
• Može biti od pomoći da ljudi oko vas znaju da je to nešto što ne možete da kontrolišete – to što će vam reći da prestanete da plačete ili vičete jednostavno neće delovati.
• Podsetite ljude da nisu svi emocionalni izlivi preterana emotivnost. Ako ste zaista uznemireni zbog nečega, postarajte se da ljudi oko vas to znaju, tako da od njih možete da dobijete podršku koja vam je potrebna.

Simptomi u ponašanju

Kako MS može da utiče na ponašanje? Postoje razni simptomi u ponašanju povezani sa MS koji su veoma retki i malo istraženi. Ovi simptomi se preklapaju sa kognitivnim poteškoćama koje mogu da izazovu probleme u načinu na koji obrađujete misli, koncentraciji ili pravljenju planova.

Euforiju karakteriše stalno veselo raspoloženje, posebno u teškim situacijama. Može izgledati da su ljudi čudno nezainteresovani za fizičke poteškoće koje im se dešavaju i da imaju osećaj optimizma koji deluje neosnovano, s obzirom na njihovu situaciju. Kod nekih ljudi su i raspoloženje i način na koji ispoljavaju osećanja euforični. Kod drugih spoljašnje izražavanje optimizma ne odaje pravi utisak unutrašnjeg osećanja očaja.

Dezinhibicija je jedan od najređih simptoma u ponašanju kod MS i dešava se kod veoma malog broja ljudi. Povezana je sa oštećenjima na mozgu usled MS. Ljudi koji doživljavaju dezinhibiciju gube kontrolu nad svojim impulsima, što dovodi do neprikladnog ponašanja i gubitka osećaja za društvena pravila ponašanja. Mogu biti veoma malo ili nimalo svesni osećanja drugih koja izazivaju njihovi postupci.

Na primer, neko može da uputi uvredljiv ili neprimeren komentar, pobesni ili se ponaša bez inhibicija u seksualnom smislu – što bi ranije smatrao potpuno neprikladnim. Važno je shvatiti da osobe koje doživljavaju ovaj simptom ne mogu da kontrolišu svoje ponašanje. Neki ljudi u određenim situacijama ne mogu da shvate šta se dešava njima ili oko njih.

Njihova procena bezbednosti možda nije tako dobra kao ranije ili možda nemaju uvid u način na koji njihovo ponašanja utiče na druge. I ovo utiče samo na mali procenat osoba sa MS i može biti povezano sa nervnim oštećenjima u mozgu. Iniciranje postupaka, kao što su oblačenje, obavljanje kućnih poslova i angažovanje u društvenim ili opuštajućim aktivnostima, kontroliše deo mozga koji se zove čeoni režanj.

Ako osoba ima veliko nervno oštećenje u ovoj oblasti, kod nje može doći do nedostatka inicijative. Može se desiti da bez problema nastavlja da radi nešto što je nekad započela, ali da nije sposobna da preduzme prve korake da to radi sama.

Izvor: Mood, emotions & behaviour changes with MS | MS Society