“Bila je to 2018. godina, u kojoj  nisam ni slutio predstojeći scenario. Kao jedan od učesnika na Savetovanju mladih agronoma i poljoprivrednika na Zlatiboru, primetio sam da su mi cipele neudobne iako sam ih kupio pre samo mesec dana. Počeo sam da osećam trnce u stopalima, ali sam to svakako pripisivao dužem stajanju, a i novembar je mesec, pa možda je i od hladnoće. Početkom 2019. godine dok sam šetao Glavnom ulicom u Zemunu, doživeo sam pad. Ne znam šta se u momentu dogodilo i zbog čega mi se noga u momentu ,,oduzela”. Opet sam sve to povezao sa neudobnim cipelama. Nakon samo mesec dana ponovo sam pao na ulici u Smederevu. Odlučio sam da promenim cipele, jer ,,one su problem”, objašnjava Nenad Ilić.

„U to vreme, ja sam bio student doktorskih studija na Poljoprivrednom fakultetu. Velika mi je bila želja da se ostvarim u ulozi doktora nauka. Pored akademskih obaveza, bavim se i proizvodnjom hrane i vlasnik sam poljoprivrednog gazdinstva. Stiglo je leto, sredina 2019. godine i puno rada i truda bilo je potrebno kako iz ugla biljnog lekara tako i vlasnika. U julu mesecu, osetio sam peckanje i žarenje u desnoj nozi. Simptomi su se ispoljavali svake večeri i do kasno u noć nestajali. Tokom avgusta meseca, isti simptomi su se javili i u levoj nozi. Odlučio sam da posetim lekara opšte prakse ne sluteći naredni scenario. Lekar mi je dao uput da posetim fizijatra i tako sam učinio. Fizijatar je posumnjao na lumboišijalgiju, ali me je ipak uputio i na pregled kod neurologa. Neurolog, tadašnji, mi preporučuje magnetnu rezonancu glave i torakalnog dela kičme u nadi da će sve biti u redu.

Nakon snimanja na magnetnoj rezonanci, torakalni deo kičme je bio u redu, međutim na mozgu je uočena ,,jedna mala tačka”, ali ništa strašno. Neurolog je rekao da ne brinem i uveravao me da je sve u redu. Već u novembru, počinjem da šepam, teško hodam i to se primećuje. Ljudi koji me poznaju, kada su me sretali na ulici pitali su me šta se sa mnom dešava. Sećam se da me je prolaznik u Beogradu zaustavio i ponudio pomoć, jer sam jedva stajao na nogama, a kamoli da silazim niz stepenište ili da uđem u autobus. Sve do hospitalizacije, supruga me je kupala, kao bebu, jer nisam mogao sam”, ističe Nenad.

„U februaru 2020. godine hospitalizovan sam na Klinici za neurologiju. Na Klinici sam ostao mesec dana. Počeo sam sa kortikosteroidima, a završio sa plazmaferezom. Na Klinici sam snimao cervikalni deo kičme i tu su se zapravo videle lezije, ali sve ostale analize su bile negativne i kriterijumi nisu bili ispunjeni za postavljanje dijagnoze multiple skleroze. Plazmafereza je bila poslednja opcija, nije bilo druge pomoći. Hvala Bogu, dobro sam odreagovao i oporavio sam se 100%. Konačno, nakon mesec dana  otpušten sam sa Klinike i dobijam dijagnozu: transverzalni mijelitis. Krajem 2020. godine, uradio sam kontrolni pregled na magnetnoj rezonanci i tada se broj lezija na mozgu povećao, ali još uvek konačna dijagnoza nije bila postavljena”, objašnjava Nenad.

,,U avgustu 2021. godine, na prvom pregledu kod mog sadašnjeg neurologa konačno dobijam MS dijagnozu koju sam željno iščekivao, jer borba sa transverzalnim mijelitisom uopšte nije bila laka. Odreagovao sam tako kao da mi je doktor uplatio letovanje na Maldivima. Znao sam da za MS postoje terapije koje modifikuju tok bolesti, dok za TM osim kortikosteroida i plazmafereze ne postoji zvanična terapija koja može da olakša život pacijentu. Ubrzo sam otpočeo terapiju beta interferonom“, navodi Nenad.

„Iste godine sam izdao i svoju prvu knjigu koja nosi naziv “Borba sa samim sobom”. Knjiga je zapravo govor moje duše u suočavanju sa nevidljivim neprijateljem. Knjiga je stekla veliku popularnost među čitaocima koji boluju od MS, ali i kod onih koji ne boluju od iste. Takođe, zbog celokupne situacije doktorske studije sam morao da napustim, ali ambicija me je odvela na specijalističke studije biologije, mikrobiologije na Biološkom fakultetu“, kaže Nenad.

„Sada je 2024. godina i ja treniram tri puta nedeljno u teretani i pod nadzorom sam doktora fizikalne medicine. Moje mišljenje je da je pokret lek. Pre mesec dana sam na leg press spravi podigao 70 kg.  Možda bi se profesionalni vežbači nasmejali, ali za nas MS pacijente ovo je veliki uspeh. Pokušajte da trenirate i da se bavite sportom koji isključivo vama prija. Trenirao sam kik boks, ali sada to više nije moguće, pa sam sebe pronašao u treninzima snage. Jako su korisne i vežbe istezanja, kao i kardio program. Svako od nas je priča za sebe, ali svaki vid fizičke aktivnosti je neophodan i poželjan kod MS pacijenata. Važno je samo da se ne zamaramo”, objašnjava Nenad.

,,Ishrana je takođe ključna. Moj izbor je mediteranska ishrana. Znam i ja ponekad da posrnem za slatkišima i „nedozvoljenim namirnicima“ ali, bez obzira na to, ja imam ključ u rukama. Taj ključ se zove umerenost u svemu, pa i u ishrani. Ne prejedam se nikada i trudim se da mi u ishrani dominiraju namirnice koje neće izazvati upalne procese u organizmu. Aktivan sam i na svojim plantažama. Naravno, izbegavam najtopliji deo dana, tako da sam izuzetno aktivan u jutarnjim i večernjim časovima. Trudim se da se ne zamaram. Ukoliko osetim slabost ruku i nogu, odmorim pa nastavim dalje. Kažem sebi: ,,Možeš ti to!” , dok je psihološka podrška od izuzetnog značaja za sve MS pacijente. Ja sam samom sebi bio i psihijatar i psiholog. Ipak, ja sam odmah prihvatio MS i svoje nedostatke, neznajući da sam već odradio veliki deo posla. Prihvatanje je ključ uspeha, pomirenje je ambis.

Javno istupam sa svojim saborcima, ali i sa neurolozima, gde zajedno budimo svest o ovoj bolesti i značaju terapije za sve MS pacijente. Uvek se trudim da pomognem i pružim podršku obolelima. Stojim im na raspolaganju i oni to znaju. Svestan sam da moja knjiga i lična priča neće izlečiti osobe sa MS, ali će ih motivisati i podstaći da steknu uvide u moć uma, kao i u to da mogu sve”, zaključuje Nenad.

Za Neuronet sajt govori: Nenad Ilić

OSTAVI PORUKU

Please enter your comment!
Please enter your name here