Simptomi MS mogu na različite načine da utiču na emocije dece. Deca koja imaju promene na nivou kognitivnih funkcija, poput učenja i pamćenja, mogu iskusiti veći emocionalni uticaj, verovatno zato što imaju osećaj stagniranja ili „manje vrednosti“ od druge dece zbog poteškoća u školi.
Roditelji mogu da pomognu u sprečavanju pojave ovakvih situacija, tako što će biti svesni moguće emocionalne nestabilnosti kod svoje dece, gde im mogu pomoći u iznalaženju načina da se sa njima izbore. Jedna studija koja je uključila veliki broj dece koja imaju MS, otkriva nam da su se mnoga deca prilagodila simptomima na zdrav način i da su stekla samopoštovanje, baš zato što su imala snažan sistem društvene podrške.
Veštine i strategije savladavanja emocija
Učenje načina da se prevaziđu problematični simptomi može da bude osnažujuće za sve: deca imaju koristi zato što mogu da urade nešto povodom stanja gde često misle da nemaju kontrolu, dok roditelji osećaju da pomažu svom detetu. Predložene strategije mogu biti:
Budite otvoreni — razgovor o simptomima MS može biti težak za roditelje. Međutim, imajte na umu da razgovor o ovim problemima može da ih učini manje zastrašujućim za vaše dete. Otvoreno razgovarajte o medicinskim terapijama, kako da se smanje ili savladaju simptomi, zatim kako ova bolest i njena terapija mogu da utiču na vaše dete u budućnosti.
Napravite planove „šta ako“ — za školsku i mlađu decu je od pomoći da se razgovara o različitim scenarijima do kojih može doći kada vi niste tu i o tome šta dete može da uradi u takvoj situaciji. Možete da pitate: „Recimo da si u kantini tokom ručka i odjednom primetiš da ti je vid zamagljen kao pre nekoliko meseci. Šta bi uradio/la?“ Predstavljanjem scenarija o tome kako deca sama mogu da se izbore sa simptomima ćete učiniti da se ona osećaju manje uznemireno.
Dajte deci osećaj kontrole — kod adolescenata i starije školske dece je način života koji dolazi sa hroničnom bolešću u suprotnosti sa njihovom prirodnom željom da budu nezavisni. Možete im pomoći da osećaju da imaju veću kontrolu tako što ćete ih uključiti u razgovore vezane za zdravlje, naučiti ih veštinama brige o sebi u vezi sa bolešću i podstaći ih da prate sopstvenu terapiju u što je moguće većoj meri. Takođe, treba da ohrabrujete stariju decu da osmisle sopstvene strategije savladavanja simptoma, što često povećava šanse da će ih primeniti.
Vršnjaci i socijalne veštine
MS ponekad utiče na socijalizaciju sa vršnjacima, koja je ključni deo razvoja. Dete se može osećati suviše umornim da bi provodilo vreme sa prijateljima ili MS može pojačati njegove brige o tome da li će ga drugi prihvatiti. Evo nekih načina kako da pomognete svom detetu da se oseća sigurnije među vršnjacima i u školi:
Podstičite svoje dete da provodi vreme sa prijateljima.
Razgovarajte o temi deljenja informacija – šta da podelite sa prijateljima, a šta ne u vezi sa stanjem vašeg deteta.
Pomozite svom detetu da osmisli načine reagovanja ako ga vršnjaci zadirkuju (humor često daje dobre rezultate).
Podstičite prijatelje svog deteta da mu daju podršku.
Podstičite svoje dete da govori o brigama vezanim za svoje telo i kako MS može uticati na njega. Pitanja fizičkog izgleda su naročito česta među adolescentima.
Upišite svoje dete u grupe za podršku, terapiju ili savetovanje.
Emocionalni uticaj na porodicu
MS može da ima emotivne posledice i na braću i sestre i roditelje. Roditelji brinu o dobrobiti svog deteta i osećaju se krivim što ne mogu da ga zaštite, a braća i sestre možda primećuju da roditelji više pažnje posvećuju detetu koje ima MS i to im smeta. Mnoge iste strategije savladavanja – otvorena, iskrena komunikacija i društvena podrška, naročito drugih ljudi koji su u istoj situaciji – može biti od pomoći i za ostale članove porodice.
Izvor:
Managing the Emotional Impact of MS | Patient Education | UCSF Benioff Children’s Hospitals (ucsfbenioffchildrens.org)
