Miloš Rokić (36) je diplomirani biohemičar, doktor prirodnih nauka iz oblasti fiziologije životinja i bivši postdoktorski istraživač u Institutu za javno zdravlje Sjedinjenih Država (National Institutes of Health). Otkriće da ima multipla sklerozu usmerilo ga je na izučavanje psihologije. U intervjuu za Neuronet otkrio nam je sve ono što bi moglo da interesuje osobe koje tek saznaju da imaju MS, kao i o sopstvenim iskustvima.
- Koji simptomi su se prvo ispoljili i u kom momentu ste pretpostavili da nešto možda nije kako bi trebalo da bude?
Prvi simptomi su gubitak oštrine vida na levom oku tokom 2009. godine i moja prva asocijacija je bila na komplikacije dijabetesa od kojeg bolujem od 1989.
- Kada ste prvi put saznali da bolujete od multiple skleroze? Koliko ste imali godina?
Imao sam 25 godina, dijagnoza je brzo postavljena na Klinici za Neurologiju KCS.
- Ako možete, opišite nam kako je izgledao taj trenutak.
To je bila jedna mala smrt. Rekao sam da od tog momenta nikad ništa više neće biti isto. Prva stvar koju sam učinio je da sam bacio moj rokovnik!
- Da li ste odmah krenuli sa terapijama? Koje terapije su bile u pitanju?
Akutni napad bolesti, što je bio gubitak oštrine vida, je trenutno tretiran, dok sam na terapiju koja modifikuje tok bolesti čekao godinu i po dana. Tada je u Srbiji terapija bila izuzetno nedostupna o trošku fonda RFZO, a sada je situacija mnogo bolja.
- Da li postoje svakodnevne aktivnosti koje su vam teže otkad imate MS?
Ne postoje, sve prepreke su u velikoj meri samonametnute. Izgovori su najveći neprijatelj razvoja osobe sa MS.
- Kako se danas osećate?
Osećam se sasvim dobro, imam potrebu da malo usporim odveć dinamičan život.
- Kako je na vas uticala Covid-19 pandemija?
To je bio period kreacije, učenja o sebi i drugima, o sopstvenim ograničenjima. Pandemija je otvorila prostor za nove, mahom online kontakte.
- Kako ocenjujete trenutnu situaciju sa obolelima od MS u Srbiji? Šta mogu Udruženja da učine osim borbe za inovativne terapije kako bi pomogli obolelima?
Udruženja moraju da poboljšaju socijalnu vidljivost, kolaborativnost i koheziju obolelih. Moraju da osnaže obolele i daju im opažaj njihove agensnosti.
- Vaš savet za sve one kojima je MS tek dijagnostikovana i koji korak je najbitniji u početnoj fazi saznanja da imaju MS?
Ljudima koji su došli kući sa dijagnozom savetovao bih da sede malo sa sobom u tišini, onda da stave maske i malo popričaju sami sa sobom u nekoj šetnji. Nakon nekoliko takvih sesija rešenje počinje da se javlja.
