Pored genetskih, isto tako i faktori okruženja mogu imati značajnu ulogu u razvoju MS. Neka oboljenja su čisto genetske prirode, što znači da postoji verovatnoća da bi osoba u nekom periodu života možda dobila MS, ukoliko se desi da nasledi jednu il dve kopije posebnog gena. Ipak, MS nije genetska bolest u tom smislu, iako može da se pojavi u porodici, što onda jasno ukazuje na ulogu genetike. Dodatno, istraživanja pokazuju da određene genetske varijante povećavaju rizik od razvoja MS.
Da li je uzrok nastanka MS genetski uzrokovano oboljenje?
Istraživači nisu otkrili konkretan gen ili kombinaciju gena koji izazivaju MS i uzrokuju neizbežnost razvoja ovog oboljenja. Međutim, utvrdili su da određeni geni povećavaju rizik od MS. Postoji najmanje 200 gena koji mogu povećati rizik od razvoja MS, naročito u prisustvu određenih uslova okruženja.
Studije na blizancima ukazuju da ukoliko jedno od njih ima MS, onda i drugo dete ima veće šanse da ga dobije. Međutim, blizanci obično dele iste faktore okruženja, posebno kad su mladi, tako da i genetski i faktori okruženja mogu da objasne ovaj fenomen. Procenat naslednosti MS govori da su genetski faktori važni, ali da nisu jedini koji doprinose njenom razvoju. Na primer, ako je neka osobina 100% nasledna, genetika objašnjava sve razlike, dok naslednost od 0% znači da genetika ne igra nikakvu ulogu.
Kako se MS nasleđuje?
Neka oboljenja pokazuju određeni obrazac naslednosti, tako da ako osoba nosi gen, neizbežno će razviti dati poremećaj. U drugim slučajevima osoba može da nosi gen za dati poremećaj bez simptoma, ali će preneti taj gen na dete.
MS ne prati ovaj predvidivi obrazac naslednosti. Istraživači su otkrili na stotine gena koji izgleda da povećavaju verovatnoću za nastanak MS. Međutim, nijedan konkretan gen ne čini MS neizbežnim. Niti ga čini neizbežnim u kombinaciji sa drugim takvim genom.
Šanse neke osobe da dobije MS su veće ako je ima njen bliski rođak, kao što je roditelj, brat ili sestra. Oba jednojajčana blizanca će imati MS u 20–30% slučajeva, a oba dvojajčana u oko 5%.
Neka istraživanja pokazuju da su osobe koje žive u određenim geografskim oblastima podložnije razvoju MS. Ovo može da znači da u ovim populacijama genetski faktori više preovlađuju. Međutim, jedna studija iz 2007. godine je ustanovila da osobe koje se presele u oblasti gde je MS češći razvijaju sličan rizik od ove bolesti kao i one koje su tamo živele ranije. Istraživačima su neophodni dodatni podaci da bi utvrdili da li postoji predvidiv obrazac naslednosti MS i kako određeni genetski faktori rizika reaguju sa okruženjem.
Da li postoje drugi uzroci nastanka MS?
Postoje izgledi da interakcija između gena i faktora okruženja dovode do pojave MS. Na primer, neka istraživanja pokazuju da tome doprinose epigenetski faktori. (Epigenetika je studija ekspresije gena, koja postavlja pitanja da li se gen „aktivira“ i zašto).
Izlaganje toksinima kao što su pušenje i zagađenje životne sredine, mogu promeniti „ponašanje“ gena. Isto važi i za nedostatak određenih vitamina kao što je vitamin D. Povrede i neka oboljenja takođe mogu da povećaju upalu, dodatnu promenu ponašanja gena i verovatnoću da osoba sa visokim genetskim rizikom od MS dobije simptome. Među dodatnim faktorima rizika za koje se smatra da mogu uzrokovati nastanak MS spadaju: određene infekcije, kao što je Epštajn-Bar virus koji izaziva mononukleozu, gojaznost, kao i neuravnotežena i izbalansirana ishrana.
MS je hronična i često progresivna bolest. Lek ne postoji, ali terapija može umanjiti simptome. Doktori još uvek ne razumeju u potpunosti koji uzroci izazivaju MS, ali su ipak saglasni sa činjenicom da postoji kombinacija genetskih i faktora okruženja koji su za to odgovorni. Takođe, postoji i izvesna zbunjenost lekara, kada je reč o tome zašto neke osobe sa brojnim faktorima rizika ne dobiju MS, dok one sa veoma malo faktora rizika ipak oboljevaju. Dalja istraživanja će verovatno objasniti kako MS počinje i koja terapija daje najbolje rezultate.
Izvor: https://www.medicalnewstoday.com/articles/is-multiple-sclerosis-genetic#diagnosis-and-treatment
