U Srbiji je udvostručen broj pacijenata koji o trošku zdravstvenog osiguranja dobijaju terapiju protiv multiple skleroze (MS). Odlukom Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje tokom prošle godine prva linija, odnosno umereno efikasna terapija omogućena je značajno većoj grupi obolelih, a na listu lekova o trošku RFZO prvi put su uvedene i visoko efikasne inovativne terapijske opcije. Tako je u lečenje o „trošku države” uključeno još oko 1.300 pacijenata.
Sada se ovim terapijama leči više od 2.500 pacijenata, dok ih je 2020. bilo oko 1.000.
Napredak u terapijama pacijenata u Srbiji prepoznat je i u svetskim okvirima. Da lečenje MS u Srbiji prati preporuke međunarodne Inicijative MS Brain Health, potvrđuje njen vodeći autor, profesor Gavin Đovanoni, koji je u svojim obraćanjima, tokom januara ove godine, izdvojio Srbiju kao primer dobre prakse.
Inicijativa, iza koje stoje svetski stručnjaci, predstavlja ekspertski stav baziran na dokazima i sumira najvažnije preporuke u pravcu unapređenja lečenja MS, neizlečive hronične bolesti kod koje imunski sistem pacijenta uništava tkiva u mozgu i kičmenoj moždini. Autori ove inicijative složili su se da je prioritet u lečenju zapravo terapijska strategija koja nudi najbolje šanse da se očuva tkivo mozga i kičmene moždine tokom bolesti, a posebno u ranom toku bolesti.
– Poznato je da tačna i precizna dijagnoza, a pre svega pravovremena, ima izuzetan značaj kod tretiranja multiple skleroze, tako da je struka u Srbiji u potpunoj saglasnosti sa stavovima iz ove Inicijative. Osim struke, važnost ovog dokumenta prepoznata je i od strane Društva multiple skleroze Srbije, te smo zajedničkim angažovanjem i sledeći ovakvu inicijativu profesora Đovanonija, Izveštaj predstavili i najvažnijim činiocima u državi, donosiocima odluke u ovoj oblasti, kada je ova tema u pitanju. Prvenstveno, Ministarstvu zdravlja, Republičkom fondu za zdravstveno osiguranje, ali i kabinetu predsednika i premijerke države – kaže profesor dr Jelena Drulović, neurolog Univerzitetskog kliničkog centra Srbije i načelnik odeljenja za imunski posredovane bolesti Klinike za neurologiju.
Kako ovu bolest struka naziva i „najvećim imitatorom” u neurologiji, pravovremena dijagnostika i rano započinjanje terapije, ključni su za svakog pacijenta, jer ne postoji apsolutno specifičan i senzitivan dijagnostički test za ovu bolest, pa je pre postavljanja dijagnoze neophodno da se isključe sve alternative. Postoje i obimni dokazi da je rana terapija efikasnija od kasne, u sprečavanu razvoja onesposobljenosti.
Ipak, do značajnog kašnjenja u primeni terapije, može da dođe i pre nego oboleli dođe do neurologa zbog mogućeg posledičnog kašnjenja u postavljanja dijagnoze i sledstvene primene terapije. Iako se danas dijagnoza postavlja 10 puta brže nego osamdesetih godina prošlog veka, MS se još uvek nekada nedovoljno brzo otkriva.
U Srbiji od multiple skleroze boluje više od 9.000 ljudi. Broj obolelih, kao i svuda u svetu, je u porastu. Razmena znanja, iskustva i dostignuća u oblasti dijagnostikovanja, lečenja i praćenja efikasnosti i bezbednosti terapije, je ključni segment u borbi protiv MS.
Izvor: Večernje novosti
