Autor: Gay Falkowski

Kako sve veći broj lekara primenjuje pristup lečenju multiple skleroze (MS) koji je usmeren na pacijenta, postaje važnije nego ikada da i sami budete uključeni u donošenje odluka u vezi sa planom upravljanja svojom bolešću. Uključite se aktivno. Možete početi tako što ćete odvojiti vreme da obratite pažnju na to kako bolest utiče na vaše telo, um i kvalitet života. Obratite pažnju na promene koje MS donosi. Kada ste svesni svojih potreba, biće vam lakše da ih opišete članovima svog zdravstvenog tima.

Ukoliko je moguće, vodite svakodnevni dnevnik o tome kako se osećate i da li vam određeni simptomi stvaraju probleme. Kada ove informacije podelite sa zdravstvenim radnicima, one mogu biti veoma korisne za prilagođavanje plana lečenja koji odgovara upravo vašem obliku MS, jer ova bolest kod svake osobe izgleda drugačije.

Pre nego što odete na sledeći pregled kod svog neurologa koji prati vašu MS, pregledajte dnevnik i obratite pažnju na određene obrasce ili simptome koji se izdvajaju. Zapišite ih kako biste bili spremni kada vas lekar pita kako se osećate. Sledeći saveti mogu vam pomoći da se usredsredite na informacije koje su zaista važne i da ih jasno prenesete tokom ograničenog vremena pregleda.

1. Trajanje: Zabeležite kada je simptom počeo. Da li je prisutan neprekidno ili se pojavljuje i nestaje? Da li ste ga ranije imali? Ako jeste, šta je tada urađeno kako bi se tretirao i koliko je taj pristup bio uspešan?

2. Intenzitet: Koliko je simptom izražen? Kada razgovaraju o simptomima poput bola, neki lekari koriste skalu od 1 do 10. Međutim, korisno je i detaljnije opisati osećaj. Umesto da lekaru samo kažete da vas boli, koristite reči poput tup, pulsirajući, intenzivan ili oštar kako biste preciznije opisali vrstu bola.

3. Lokacija: Koji deo ili delovi tela su pogođeni simptomom i da li se to vremenom menja? Ako će pomoći da bolje objasnite situaciju, pokažite na delove tela na kojima osećate tegobe.

4. Uzroci: Da li znate šta pokreće pojavu simptoma? Vaš dnevnik može biti koristan alat za prepoznavanje aktivnosti ili događaja koji se dosledno povezuju sa pogoršanjem simptoma. Sa druge strane, važno je primetiti i šta dovodi do njihovog ublažavanja.

5. Uticaj: Podelite sa lekarom koliko simptom utiče na vaše emocije, posao ili odnose sa drugim ljudima. Na primer, da li vam inkontinencija izaziva osećaj tuge ili anksioznosti? Da li se plašite da napustite kuću? Da li je vaš umor toliko izražen da više ne možete da pratite obaveze na poslu? Ovakvi primeri mogu pomoći lekaru da proceni težinu simptoma i odredi prioritete u lečenju.

6. Kontekst: Objasnite konkretne razlike u načinu na koji danas obavljate svakodnevne aktivnosti u poređenju sa periodom pre nego što se simptom pojavio. Umesto da kažete „Ne mogu više da radim stvari kao ranije“, budite precizni. Na primer: „Sada spavam 12 sati dnevno umesto osam“ ili „Više ne mogu da odem do svog poštanskog sandučeta“.

7. Terapija i lekovi: Proverite da li je spisak vaših lekova ažuriran i da li uključuje sve dodatke ishrani ili biljne preparate koje koristite, jer oni mogu međusobno delovati i uticati na simptome, baš kao i lekovi koji se izdaju na recept. Takođe, ako se ne pridržavate terapije onako kako vam je propisana, važno je da to lekar zna. Nekim osobama može biti teško da to priznaju, ali uspešno upravljanje bolešću zavisi od toga da lekar ima potpune informacije.

8. Drugi faktori: Budite iskreni. Iako vam možda nije prijatno da govorite o ličnim temama, u vašem je najboljem interesu da lekaru pružite sve relevantne informacije. Recite lekaru ako vam je određena tema neprijatna, ali da želite da razgovarate o njoj kako biste dobili potrebnu podršku.

9. Ustrajnost: Ukoliko imate osećaj da vas lekar ne čuje ili da vaše tegobe ne shvata dovoljno ozbiljno, nastavite da objašnjavate šta osećate i zašto vam je potrebno olakšanje simptoma. Vi najbolje poznajete svoju MS i samo vi možete da opišete kako simptomi utiču na vaš svakodnevni život.

Izvor: Multiple Sclerosis Foundation – Talking with your Doctor