Izraelski košarkaški stručnjak, trener grčkog Olimpijakosa, i jedan od najuspešnijih trenera u istoriji evropske košarke, Dejvid Blat (60), saopštio je da boluje od multiple skleroze.
U emotivnom pismu, Blat, koji je otac četvoro dece, naglasio je da ga je saznanje da je bolestan od teške autoimune bolesti potpuno vratilo trenerskoj metodologiji i da je u skladu sa tim promenio način razmišljanja. Kao najvažnije, istakao je da je spreman za borbu.
Njegovo pismo prenosimo u celosti:
“Ponekad život donese stvari koje nemaju uzroka, a ni odgovora. Takvi momenti vas teraju da donosite odluke koje će pokazati vaš pravi karakter. Pre nekoliko meseci dijagnostikovana mi je Progresivno primarna multipla skleroza. To je bolest koja ima mnogo formi i manifestuje se na različite načine – autoimuna bolest koja vam utiče na kvalitet života i onemogućava da radite stvari za koje ste mislili da su normalne.
Kada me je prošao inicijalni šok nakon što sam shvatio kako će bolest promeniti moj život, odlučio sam da ne odustanem od ničega u svom životu. Jedino što sam mogao da uradim jeste da se prilagodim i nađem nove načine kako bih nastavio normalno da živim. Prvo sam se okrenuo ka trenerskoj metodologiji u smislu rešavanja i prevazilaženja prepreka. Moja procedura ima 3 koraka. 1) Šta je problem? 2) Zašto se to dogodilo? 3) Kako mogu da ga popravim?
Oduzimanje nogu, umor, malaksalost i problemi sa ravnotežom su česti problemi sa kojima se susrećem. Osim plivanja i vodenih vežbi za jačanje fizičke spremnosti, krenuo sam i sa posebom terapijom za jačanje mišića i poboljšanje ravnoteže. Pokušavam da budem što aktivniji, čak i kada su u pitanju mali pokreti. Teram sebe da obavljam jednostavne stvari, koje su za većinu ljudi lake, dok za mene ponekad umeju da budu veoma naporne.
Stalno se pitam: Zašto se to dogodilo? To je nepoznanica. A s obzirom da ne postoji objašnjenje i uzrok ove bolesti, preostaje mi samo da je prihvatim i fokusiram se na poboljšanje života sa raspoloživim resursima. Lako je pasti u ponor depresije i letargije. Bitka je stvarna, konstantna i beskrajna, pošto ne postoji lek za ovu bolest. Međutim, nije smrtonosna. Razni ljudi se bore sa mnogo težim izazovima i biju sopstvene bitke. Svi mi moramo imati dovoljno hrabrosti i odlučnosti da idemo napred i živimo kvalitetne živote, i da nikada ne odustajemo. Zato treba da zaboravimo na uzroke i razloge, jer su to pitanja bez odgovora.
Kako možemo da popravimo to? Tako što ćemo se baciti na posao. Tako što ćemo napraviti plan i marljivo raditi na tom planu, svakog dana. Tako što ćemo hodati uzdignute glave. Tako što ćemo se prilagoditi i pronaći nove načine za sopstveno unapređenje i samoodržanje. Tako što ćemo učiti, i nalaziti ljude od poverenja koji mogu da nam pomognu. Tako što ćemo biti otvoreni i iskreni prema sebi, ali i prema onima koji pokušaju da nas razumeju. Tako što se nećemo skrivati niti bežati od razumnosti. Srećan sam što imam podršku mnogih dobrih ljudi, čija pomoć mi pomaže da shvatim da se neću promeniti, čak i onda kada se budem ponašao drugačije. To su ljudi koji mi neće dozvoliti da se predam čak i kada se budem osećao poraženo. Jer samosažaljenje nikom ne pomaže, već samo stvara negativnost.
Ja sam trener i moj posao je da predvodim, učim i inspirišem ljude. Činjenica da više nisam toliko pokretljiv i aktivan ne utiče na moju mentalnu sposobnost da obavljam svoj posao. Od svojih igrača tražim da budu najbolji što mogu, stoga to moram da zahtevam i od sebe.
Veliki Džon Vuden je jednom rekao: “Najbolje stvari se događaju onima koji daju sve od sebe, bez obzira na date okolnosti“.
 saopštio je da boluje od multiple skleroze u otvorenom pismu.){kind=link}