Obraćanje prof. dr Drulović obolelima od MS-a

ZAJEDNO SMO JAČI!

Živeti sa hroničnom i ozbiljnom bolesti nije jednostavno. Neretko pomoć i podrška zdravstvenih radnika i najbližih nije dovoljna. Često najbolji savet i razumevanje stižu od osoba u sličnoj situaciji, obolelih od iste bolesti.

Zato se u “Društvu za multiplu sklerozu Srbije“ godinama unazad organizuje „Savetovalište za osobe koje žive sa MS – om i za članove njihovih porodica“. Savetovalište je besplatno i dostupno svim zainteresovanim, a osmišljeno da se kroz razgovor u malim grupama pruži stručna, ali i međusobna podrška osobama sa MS-om kao i  njihovim najbližima. U ovom Savetovalištu pacijenti se mogu konsultovati i sa prof. dr Jelenom Drulović, kao predstavnikom  struke.

Šta prof. dr Drulović savetuje svojim pacijentima?

Već 15 godina sarađujem sa Društvom MS Srbije kroz Savetovalište. Pacijenti i njihovi najbliži dolaze u savetovalište kada im je potreban stručni savet ili informacija koja je važna za njihov svakodnevni život sa MS-om. Osim saveta koji dobijaju od mene, imaju prilike da čuju sa čime se drugi susreću, da nauče nešto od njih, ali i da podele svoja lična iskustva. Pitanja koja pacijenti postavljaju i teme koje ih interesuju su veoma različite. Ovom prilikom želim da podelim neka od najčešćih tema/pitanja koja se javljaju na skoro na svakom savetovalištu.

• Fizička aktivnost i vežbanje – svaka blaga do umerena fizička aktivnost koja Vam prija je dobra za vas! U praksi je pokazano da su vežbe, joga i plivanje aktivnosti koji najviše prijaju obolelim od MS-a, pa se zato savetuju. Važno je da budete svesni mogućnosti svog tela za vežbanje i da ga opterećujete taman toliko koliko može, nemojte se štedeti ali ni preterati…
• Ishrana – najbolji izbor je “mediteranska” ishrana. Ona je bazirana na velikoj količini povrća, mahunarki, orašastih plodova, pasulja, žitarica, mesa uz upotrebu maslinovog ulja. Hrana se termički kratko priprema, a podrazumeva i veći unos  svežeg povrća i salata. Mediteranska ishrana podrazumeva nešto niži unos mlečnih proizvoda.
• Pušenje i alkohol – kao i kod svih tako i kod obolelih od MS-a ograničene količine alkohola su prihvatljive (čaša vina ili piva dnevno), a pušenje treba izbegavati.
• Izlaganje suncu – Oboleli od MS-a treba da izbegavaju izlaganje suncu u najtoplijem delu dana (od 11-17h). Kod obolelih od MS-a ovaj period dana nije preporučljiv ne samo zbog rizika koji sa sobom nosi izlaganje UV zracima, već i zbog visokih temperatura koja nikako nije preporučljiva.
• Banje i hidroterapija – boravak u banjama, hidroterapija i plivanje su poželjni za obolele od MS-a. Ono što je važno istaći je temperatura vode u kojoj se boravi, a koja ne bi trebalo da prelazi 30 stepeni.  
• Trudnoća i MS – ako planirate trudnoću a imate MS, važno je da o tome obavestite svog lekara (neurologa) kako bi na vreme prilagodili vaše lečenje MS-a. U odnosu na zdrave trudnice Vi nemate veću šansu za rizičnu trudnoću, pobačaj ili poremećaje u razvoju ploda. Trudnoća i porođaj kod žena sa MS-om se odvija na isti način kao i kod svake druge žene, pa shodno tome odluke o praćenju trudnoće I načinu porođaja donosi ginekolog akušer. Čak je pokazano da u toku trudnoće žene sa MS-om imaju manji rizik za relaps, mada se 6 meseci nakon porođaja taj rizik povećava. Promene u riziku za relaps se objašnjavaju promenama nivoa hormoma u toku trudnoće i periodu nakon porođaja. Važno je da znate da trudnoća na duži period nema uticaja na tok same bolesti.
• Kliničke studije – Kod nas u zemlji, kliničke studije kao i svuda u svetu pokazuju kolika je  efikasnost i bezbednost lekova za pacijente. To su inovativni lekovi koji su prošli svoju prethodnu eksperimentalnu fazu na zdravim dobrovoljcima. Kliničke studije su jasno definisane preciznim protokolima koje moraju poštovati i lekari i  pacijenti. Svaki lek koji se koristi u lečenju bolesnika morao je prethodno da prođe ispitivanje u okviru kliničke studije. Važno je da znate da ako se odlučite za učešće u nekoj studiji od svog lekara ćete dobiti informisani pristanak na potpis u kome su sve informacije o studiji, protokolu  lečenja i planu kontrola. Ono što brine mnoge je odustajanje od učešća u kliničkoj studiji – pacijent može u svakom trenutku odustati od studije iz bilo kog razloga (medicinski razlog ili sasvim lični).
• Vitamin D – Istraživanja su pokazala da je snižen nivo vitamina D u krvi jedan od faktora rizika koji povećava verovatnoću za nastanak MS-a. Osim toga, kod obolelih od MS-a pokazano je da održavanje normalnog nivoa vitamina D u krvi, dovodi do smanjenja težine i frekvence relapsa kao i do produžetka vremena do progresije bolesti. Uloga vitamina D nije u potpunosti razjašnjena u MS-u, iako se pretpostavlja da ima imunomodulatorna svojstva, ali je njegov uticaj na samu bolest očigledan. Preporuke za suplementaciju vitaminom D su 8.000 IU dnevno, ukoliko Vam je dijagnostikovan deficit vitamina D, do normalizacije nivoa. Imajući u vidu sve navedeno, odlazak na more je apsolutno indikovan kod osoba sa MS-om zbog obezbeđivanja vitamin D i plivanja kao najboljeg vida fizikalnog tretmana. Jedino kao što je već naglašno treba izbegavati dugotrajno izlaganje visokim temperaturama.
• Da li je MS nasledna bolest? Najveći broj ljudi koji ima MS, nema bolest u porodici. Rizik se blago povećava u odnosu na ostalu populaciju, ako u najbližoj porodici imate rođaka sa MS-om. Iako je šansa da Vaše dete dobije MS veoma niska, ima smisla izbegavati faktore rizika koje mogu povećati tu mogućnost. Zato je važno da u toku trudnoće unosite dovoljno vitamin D i da Vašem detetu obezbedite suplemente vitaminom D u toku detinjstva (obavezan savet lekara). Takođe u toku trudnoće izbegavajte izlaganje duvanskom dimu, što važi i za Vas i za dete nakon porođaja i u toku detinjstva. 
• Spazmi i kako sa njima – spazam je osećaj ukočenosti koji predstavlja nevoljnu, nekontrolisanu mišićnu kontrakciju. Oni su jedan od najčešćih simptoma MS-a. Spazmi mogu biti blagi – osećaj zategnutosti mišića, ali i veoma jaki, koji dovode do bola i ukočenosti zglobova, čak i bola u leđima. Mada se spazmi javljaju u svim ekstremitetima, značajno su češći u nogama. Njihov intenzitet i dužinu trajanja povećava izlaganje visokim temperaturama, vlažnost vazduha, infekcije i tesna odeća. Spazmi i napetost mišića se leče fizikalnom terapijom i lekovima (spazmolitici). Kako su njihov intenzitet i dužina trajanja drugačiji kod svakog obolelog od MS-a, tako se i njihovo lečenje mora prilagođavati svakom obolelom. Ako se ne leče na vreme mogu dovesti do ozbiljnih oštećenja i trajnih kontraktura, koji dodatno predstavljaju okidač za nastanak novih spazama.
• Vakcina protiv gripa – grip može da podstakne nastanak relapse MS-a, pa je stoga vakcinacija protiv gripa indikovana kod ovih osoba. Sprovedene su studije koje su pokazale da vakcinacija nema štetne neželjene efekte kod osoba sa MS.

Ako želite da dođete u Savetovalište, možete kontaktirati Društvo MS Srbije na tel. +381 11 243 04 75 ili putem maila mssserb@sbb.rs i dobiti sve potrebne informacije.