Anksioznost je u modernom svetu česta pojava, i to ne samo kod osoba koje žive sa MS. Međutim, nagomilan stres i anksioznost mogu dosta da utiču na mogućnost organizma da se izbori sa bolešću, zbog čega je neophodno da naučimo da upravljamo stresom, koliko god je to moguće.
Da li MS može da izazove anksioznost?
Anksioznost predstavlja grupu smetnji koje onemogućavaju borbu sa životnim, svakodnevnim teškoćama i problemima, što izaziva telo da ubrzano proizvodi adrenalin, zbog čega se mogu pojaviti sledeće nuspojave:
• Brzo lupanje srca
• Vrtoglavica
• Otežano disanje
• Suva usta
Anksioznost stvara osećaj zabrinutosti, napetosti i nervoze i svako je iskusi u nekom trenutku u toku života. Međutim, neki ljudi teže kontrolišu anksioznost jer su im napadi češći i značajnije utiču na njihov svakodnevni život. Sama anksioznost je širok pojam i za različite ljude ima različite okidače ali i manifestacije, te kao dijagnoza može da obuhvata i generalizovani anksiozni poremećaj, socijalni anksiozni poremećaj (socijalna fobija), specifične fobije i poremećaj razdvajanja, koji mogu biti u rasponu od blagih do teških.
MS terapija kod većine ljudi izaziva anksiozne misli, jer je sasvim razumljivo da nepredvidiva priroda MS-a donosi osećaj nesigurnosti, straha i brige. Osobe sa MS-om obično brine mogućnost pojave invalidnosti i kako će njihov život izgledati u budućnosti, što je potpuno razumljivo, ali takve brige mogu da donesu konstantnu i preteranu anksioznost. Istraživanja pokazuju da više od polovine osoba sa MS-om oseća simptome anksioznosti poput napetosti, nemira ili iznenadnih osećaja panike. Osećaj anksioznosti je u određenim trenucima potpuno normalan, ali ako počne da utiče na svakodnevni život i stvara dodatne probleme, neophodno je da se obratite lekaru.
Može li anksioznost da pogorša postojeće simptome MS-a?
Psihološki simptomi koji su zajednički i za anksioznost i za MS su:
• Nemogućnost koncentracije i donošenja odluka
• Razdražljivost, nemir i osećaj da ste na ivici snage
Osim psihičkih, anksioznost može da ima i fizičke manifestacije, koji mogu biti slični nekim simptomima MS, kao što su:
• Hronični umor
• Poremećaj sna i apetita
• Poremećaj rada bešike i creva
• Prekomerno znojenje
• Žmarci
• Mučnina
• Zujanje u ušima
Kako kontrolisati anksioznost?
Postoji mnogo načina na koje možete uspešno da upravljate napadima anksioznosti, a u nastavku predstavljamo nekoliko saveta koji vam mogu biti od pomoći:
• Živite u sadašnjosti. Umesto da se previše brinete za sutra, pokušajte da živite za danas. To ne podrazumeva odlaganje ili zakopavanje glave u pesak, ali život u sadašnjosti i fokusiranje na ono što se trenutno događa mogu da vam pomognu da zaustavite loše misli. Pažljivo sagledavanje trenutka ključni je korak za oporavak.
• Vežbajte duboko disanje. Meditacija može biti od velike pomoći u borbi protiv anksioznosti. Pokušajte da u trajanju od pet minuta udahnete i izdahnete četiri puta. To će vam pomoći i da usporite otkucaje srca i osećate se mirnije.
• Budite aktivni. Vežbanje je odličan način za poboljšanje raspoloženja i održavanje uma i tela aktivnim. Osim toga, tokom vežbanja nemate vremena za negativne misli.
• Budite nežni prema sebi. Anksioznost često može da utiče na samopouzdanje i natera vas da negativno razmišljate o sebi i svojim sposobnostima. Podsetite se svojih postignuća i dobrih osobina, a tehnika za procenu ovoga je pitanje da li je način na koji razgovarate sa sobom isti kao što biste razgovarali sa dobrim prijateljem? Ako je odgovor negativan, onda je neophodno da poboljšate način ophođenja prema sebi.
• Zapišite svoje misli. Ako napišete ono što vas uznemiruje, biće vam lakše i učiniti to manje zastrašujućim.
• Izbegavajte kofein, alkohol i rafinirane šećere i umesto toga jedite integralnu hranu i zdrave masti. Smanjenje unosa rafinisanog šećera i redovna i pravilna ishrana mogu biti od pomoći u usponima i padovima anksioznosti. Kofein i alkohol su stimulansi koji takođe mogu da podstaknu simptome anksioznosti.
Nahranite mozak tako što ćete:
• jesti hranu bogatu cinkom, poput integralnih žitarica, ostriga, kelja, brokolija, mahunarki i orašastih plodova;
• jesti hranu bogatu magnezijumom i vitaminom B: ribu, šparglu, avokado, zeleno lisnato povrće;
• jesti hranu bogatu omega-3 masnim kiselinama, poput lososa;
• jesti hranu bogatu probioticima i drugu fermentisanu hranu.
Izvor: Overcomingms.org
