Fizika, kojom se profesionalno bavim (doktorand sam na Institutu za fiziku, pre kraj izrade teze) je egzaktna nauka. Bavi se širokim spektrom fenomena, od subatomskih čestica do galaksija. Na žalost, znanja iz fizike ne pomažu mi da odgovorim na najčešća pitanja koja me zaokupljuju poslednjih dana.
Ovih dana nisam previše razmišljla o poslu. Vanredno stanje, policijski časovi, zatvorene granice, strepnja zbog onih koji su daleko, želja da ih vidim i mnogo drugih dešavanja bili su u početku vrlo intenzivni.
Polako sam se i na to stanje navikla.
Nije mi smetao konstantni boravak u kući. Samo sam razmišljala da svi budemo dobro, moja porodica, prijatelji, poznanici, čitav svet. Družila sam se sa ukućanima, gledala filmove, čitala, slušala muziku, komunicirala sa članovima porodice koji nisu u Srbiji i koji mi mnogo nedostaju. Ubrzo su usledili dani sa mnogo aktivnosti koje sam sa ljubavlju radila. Društvo multiple skleroze Srbije omogućilo mi je da nastavim kontakt sa članovima naše grupe podrške, preko Viber aplikacije; organizovalo je onlajn vežbanje joge prilagođeno obolelim od MS (dva puta nedeljno), kao i nastavak radionice u okviru grupe, takođe onlajn. Dobila sam priliku da naučim i saznam nešto novo. Sama joga mi je bila dobrim delom nepoznata, ali sam se u izolaciji upoznala sa njenim blagodetima. Proučavajući svoje telo i osećajući njegove mogućnosti i reakcije, osećajući ljubav u sebi i sklad sa okolinom, kako kaže naša instruktorka Mlica, radeći do granice prijatnosti naučila sam vrednu lekciju i iz života. Sve u životu treba prilagoditi ovoj ideji, te sam počela i ljude da slušam i shvatam poštujući ovo pravilo. Novo pravilo koje sam usvojila je DO GRANICE PRIJATNOSTI. Sve preko toga postalo je previše za mene. Sledeći ovo pravilo, preispitala sam neke svoje odnose – da li određeni ljudi kojima sam dala značaj u svom životu, prevazilaze tu granicu prijatnosti? Da li im taj značaj koji im dajem pripada?
I naši psihoterapeuti (Saška, Vanja, Miloš) su sve ovo vreme prisutni i tu su uz nas i za nas. Viber komunikacija naše grupe podrške odvija se pod budnim okom naših terapeuta, naših „čuvara“ i pomagača. Govorim o porukama punih smeha, priča o svakodnevnim aktivnostima, o kućnim ljubimcima, promenama u stanovima, o životu uopšte, o bolesti, o dešavanjima u zemlji… Tu se raspletu naveći strahovi, tuge, zabrinutosti, ali i uspesi, zadovoljstva i sreća. Verujemo jedni drugima. Još jedno novo pravilo – PREPUSTI SE LJUDIMA koji mogu da te razumeju i koji žele da te čuju.
Razgovori na onlajn radionicama uvek su zanimljivi. Dragi ljudi iz grupe najbolji su sagovornici. Oni znaju šta su osećanja tuge ili sreće, kroz koje često prolazimo, osećaji sputanosti i/ili slobode. Razgovori koje vodimo o idejama i snovima, o tome šta je vanredno stanje za druge, a šta za nas su mi veoma važni, jer sve dovodimo u kontekst MS i nase pozicije. Svi smo se zapitali „Da li smo mi oboleli uvek u vanrednom stanju i koliko nas je u nekoj vrsti izolacije i samoizolacije?“
Ovo je sigurno prilika da zdravi ljudi razumeju taj naš doživljaj fizičke različitosti, ali i konstantnu borbu za mesto među zdravom populacijom. Rekla bih izazov za nas obolele, ali i prilika da nas zdravi ljudi lakše i sa više razumevanja, možda osećaja – prihvate.
Moje kolege sa Instituta za fiziku me vide i nadam se, prihvataju onakvu kakava jesam. Moje kolege iz grupe me vide i prihvataju onakvu kakava jesam. Mislim da me oni razumeju i beskrajno sam im zahvalna za svaku pomoć. Moji najbliži prijatelji me takođe razumeju. Porodica se trudi da me razume. Volela bih da me/nas razumeju svi. Novo pravilo – da bi te razumeli moraš i da pokušaš da budeš vidljiv, da probaš da objasniš ljudima kako misliš, šta osećaš, čega se plašiš. Ova pripadnost grupi obolelih mi je pomogla da mnoge stvari sagledam na drugi način. Hvala im!
Na kraju opet ću to reći, neprestano i stalno,
Voli vas Ivana.
Tekst Ivane Đurišić, preuzet sa FB Društva multiple skleroze Srbije
