Osobe sa MS treba da ulože napor da shvate kako ovo stanje utiče na mozak i kičmenu moždinu, a potom prihvate način života koji pogoduje dobrom zdravlju mozga. Osoba koja je informisama o svom tipu oboljenja može dosta da pomogne svom lekaru i ostalim medicinskim radnicima da bolje razumeju i prate njihovu bolest tako što će voditi MS dnevnik, u kome se evidentiraju stvari koje utiču na njegovo/njeno zdravlje i dobrobit, kao što su simptomi, neželjena dejstva terapije i druge bolesti.
Lečenje i kontrola MS zahtevaju sveobuhvatan pristup, jer pored osnovne terapije, postoji mnogo toga što može da se uradi u svrhu očuvanja mentalne kondicije. Koji god tip MS da je u pitanju, ovih 5 koraka će sigurno biti od pomoći:
1. Fizička aktivnost
Visoki nivo aerobne kondicije povezuje se sa bržom obradom informacija i očuvanjem zapremine mozga, što sugeriše da poboljšana fizička aktivnost može da pomogne očuvanju zdravlja ljudi sa MS.
“Simptomi koji se javljaju kod povezanih bolesti mogu da se pojave zbog slabe aktivnosti organizma i dovode do pogoršanja zdravlja i kvaliteta života osoba sa MS. Dokazano je da vežbanje olakšava simptome i funkcionalne deficite povezane sa MS. Takođe je dokazano da vežbanje pozitivno utiče na hodanje, mišiće i aerobnu kondiciju”, kaže prof. dr Jelena Drulović, neurolog Instituta za neurologiju KC Srbije.
2. Optimalna telesna težina
Gojaznost se povezuje sa većim brojem lezija MS nego što je to slučaj kada je u pitanju održanje normalne telesne težine.
“Veoma je uobičajeno za osobe sa MS da imaju problema sa telesnom težinom zbog simptoma i terapije. MS uzrokuje umor, zbog čega su osobe sa MS često previse iscrpljene te su i manje aktivne. Kada se tome pridodaju bol, vrtoglavica i depresija, koji su najčešći simptomi MS, dolazi do emotivnog prejedanja, što vodi fluktuacijama u težini. Osim toga, sama terapija za MS može da dovede do gojaznosti. Steroidi se obično prepisuju kako bi se umanjila inflamacija, ali neretko vode povećanju telesne težine. Zbog svega navedenog je veoma važno da osobe sa MS održavaju zdravu telesnu težinu, jer mršavost i gojaznost pogoršavaju manifestacije MS”, ističe prof. dr Drulović.
3. Aktivnost mozga
Obrazovanje, čitanje, hobiji, slobodno vreme ispunjeno umetničkim i kreativnim aktivnostima pomažu da se pacijenti sa MS zaštite od kognitivnih problema.
“Kognitivne vežbe su podjednako važne kao i fizičke, pogotovu kod osoba sa MS. I Ove vežbe treba da se pojačavaju s vremenom. Osim čitanja i učenja o novim stvarima, bitno je pronaći vežbe koje su najpodesnije za vas. Možete da probate da sklapate slagalice, igrate karte, ili pak da rešavate ukrštene reči. Sve zavisi od vašeg interesovanja, ali i trenutnih simptoma. Kognitivne vežbe morate uklopiti sa fizičkim aktivnostima, kako ne biste stvarali sebi dodatni napor”, savetuje prof. dr Drulović.
4. Zdrava pluća!
Pušenje cigareta povezuje se sa smanjenjem zapremine mozga kod ljudi sa MS, kao i sa većim stopama relapsa, ubrzanom progresijom onesposobljenosti, većim kognitivnim problemima i smanjenim preživljavanjem u poređenju sa osobama sa MS koje su nepušači.
“Pušenje je štetno za sve, ali je posebno štetno za osobe sa MS, jer je naučno dokazano da ne samo što utiče na pojavu MS, već i pogoršava njene simptome. A postoje brojne studije koje su pokazale da prestanak pušenja dovodi do usporavanja bolesti i očuvanja ključnih kognitivnih funkcija, uključujući pamćenje, apstraktno razmišljanje i verbalne sposobnosti”, ističe prof. dr Drulović.
5. Svi prateći zdravstveni problemi odose sa MS treba da se kontrolišu, a ne samo MS
Mnogi osobe koje imaju MS pate i od drugih bolesti, koje nikako ne smeju da zanemare.
“Stanja kao
što su visok krvni pritisak, visoki holesterol, srčane bolesti i dijabetes mogu
da pogoršaju tok bolesti MS, stoga je neophodno da osobe sa MS dodatno vode
računa i o njihovim simptomima i redovno piju terapiju kako za MS tako i za sva
moguća dodatna oboljenja“, savetuje prof. dr Drulović.
