Autorka: Brijana Albers
„Iako je to trebalo odavno da uradim, konačno sam otišla na skrining raka grlića materice,“ navodi Brijana. Kada napunite 21 godinu, dešavaju se određene stvari. Zvanično postajete odrasla osoba. Možete da pijete alkohol u svakoj američkoj državi. I, ako ste žensko, počinjete da idete na redovan skrining raka grlića materice. Ja to nisam znala kad sam napunila 21 godinu. U to vreme nisam bila seksualno aktivna, a studije pokazuju da 99,7% slučajeva raka grlića materice izaziva HPV, najčešća seksualno prenosiva infekcija. Ali, šta je sa preostalih 0,3%? Prošla sam kroz svoje dvadesete u blaženom neznanju o Papa testu i pregledu karlice. Jedini razlog što sam saznala je što sam počela da dobijam obaveštenja da kasnim sa preventivnim pregledom. Pomenula sam to svom negovatelju, koji mi je rekao da nisam pod rizikom i da ne treba da brinem o tome“, navodi Brijana.
„Moram da priznam da mi je laknulo. Dosta toga sam pretraživala na internetu i delovalo je da uzimanje brisa za Papa test uopšte nije zabavno. Nastavila sam sa svojim životom. Par godina kasnije sam se dogovarala o zdravstvenoj nezi sa svojim lekarom Piterom Ladnerom. Kad je primetio da kasnim sa Papa testom, rekla sam mu da ga nikad nisam radila. Izraz njegovog lica je govorio da mu uopšte nije drago zbog toga. Njegov odgovor, iako standardno diplomatski, nije ostavio mesta za raspravu: hajde da se vratimo na to kad se dogovorimo o svemu ostalom sa novim izabranim lekarom,“ objašnjava Brijana.
„Nisam bila mnogo zabrinuta – on je beskrajno savestan i naravno da je želeo da odem na preventivni pregled. Međutim, nastavila sam da razmišljam o tome kada mi je novi izabrani lekar takođe predložio da odem na pregled, tako da sam zakazala konsultaciju sa ginekologom. A onda je moj tata dobio dijagnozu raka debelog creva,“ navodi Brijana.
„Kao što se to često dešava kada se život preokrene, moja preventivna nega je pala u drugi plan. Otkazala sam pregled, misleći da će situacija da se smiri za neka tri meseca. To se nije dogodilo pa sam nastavila da odlažem, sve vreme razmišljajući o raku,“ kaže Brijana.
„S obzirom da sam takva kakva sam, od komarca sam napravila magarca. Ubedila sam sebe da sam, pošto devet godina nisam radila Papa test, sigurno jedna od onih nesrećnih 0,3% sa rakom grlića materice koji nije izazvan HPV infekcijom i da moj asimptomatski slučaj neće moći da se leči,“ objašnjava Brijana.
„Postala sam stručnjak za sve što ima veze sa ginekologijom. CT sken početkom aprila je pokazao da nemam rak – prema rečima radiologa, moji karlični organi su bili neizraženi – ali sam imala problema da čak i to prihvatim. Moj primalni mozak se vrteo u krug dok konačno nisam zakazala pregled par dana pre odlaska na konferenciju pod nazivom Izlečiti SMA,“ navodi Brijana.
„Provela sam neke dve nedelje u anksioznom iščekivanju. Sve je ukazivalo na neizbežnu propast. Moji bližnji su se smejali na to, ali na blag, nezamerajući način. Tata ti je nedavno imao rak, kao da su govorili. Naravno da misliš da ga i ti imaš,“ objašnjava Brijana.
„Došao je i taj dan. Na putu do tamo samo razmišljala o svim mogućim scenarijima. Najveći strah mi je bio da ćemo moji roditelji i ja preći toliki put samo da bismo primili loše vesti. Ali, nisam imala mnogo izbora, tako da sam rešila da se ponašam kao odrasla osoba i da se pravim da sam smirena. Kao i Ladner, i ginekolog nije ostavio mesta za raspravu. Treba da odete na pregled. Nema veze da li ste seksualno aktivni ili ne. Bila sam spremna da izdržim celu komplikovanu proceduru, zajedno sa pregledom karlice i strašnim spekulumom. Ali mi je ginekološkinja ponudila alternativu: manje invazivnu opciju samotesta. Nije to bio „zlatni standard“ skrininga raka grlića materice, kao što je prikladno objasnila, ali je američka Agencija za hranu i lekove prošle godine odobrila ovaj test za kliničku i kućnu upotrebu, tako da je bio legitiman. Osetila sam veliko olakšanje,“ objašnjava Brijana.
„Uzimanje vaginalnog uzorka nije bilo ništa posebno. Jedva da sam išta osetila. Toliko sam ga preuveličala u svojoj glavi da je bilo gotovo pre nego što sam mislila. Za rezultate je bilo potrebno sedam do deset radnih dana. Razmažena praksom da ono što naručim stiže već sledećeg dana, čekanje duže od nedelju dana da saznam da li imam rak grlića materice mi je delovalo surovo. Tačno nedelju dana kasnije sam dobila rezultate. Pao mi je veliki kamen sa srca i na licu mi je zasijao osmeh. „Papa test je negativan. Bravo za mene, napisala sam u poruci roditeljima,“ zaključuje Brijana.