Autor: Skot Berdžes
Kada je Skot Berdžes dobio MS dijagnozu, bilo mu je ugroženo ne samo fizičko, već i mentalno zdravlje. On objašnjava kako su savetovanje i lekovi činili ključne elemente njegove terapije i zašto se nikad ne treba plašiti ili stideti da se traži pomoć.
„MS dijagnozu sam dobio 2018. godine. Pre toga sam se redovno bavio hobijima kao što su borilačke veštine, planinarenje i trčanje. Mada sam uspeo da nastavim sa njima 2019, vreme između dijagnoze i povratka vežbanju je bilo prava borba. Imao sam ovo novo, neizvesno zdravstveno stanje. Kako će ono da utiče na mene? Mentalno zdravlje mi je bilo narušeno. Negativne misli su bile kao grudva koja se kotrlja niz padinu. Stalno sam imao krize i plašio se budućnosti. Nisam znao gde da se okrenem, tako da sam otišao kod svog lekara i objasnio mu situaciju. U suštini sam mu rekao: „Pomozite“, objašnjava Skot Berdžes.
Dobijanje pomoći za mentalno zdravlje
„Doktor me je uputio na savetovanje kod tima za mentalno zdravlje primarne zdravstvene nege na lokalnom nivou. Ali, rečeno mi je da postoji lista čekanja i da bih mogao da dođem na red tek za 12 nedelja. To me nimalo nije umirilo, s obzirom na mentalno stanje u kom sam bio. Međutim, moj doktor mi je propisao antidepresive, koji mogu da mi ublaže mentalne tegobe dok ne počne savetovanje. Odlazeći od doktora sa receptom u jednoj ruci i brojem telefona u drugoj, nisam bio siguran šta sledi. Barem sam učinio nešto“, kaže Skot.
„Šta pomislite kad čujete reči antidepresivi i savetovanje? Ja sam zamislio kako ležim na kauču i pričam o svom detinjstvu. Plašio sam se da ću postati zavisan od lekova. Ophrvale su me negativne misli i brinuo sam o onim istim stvarima koje bi mogle da smanje moju zabrinutost vezanu za MS. Međutim, potreba da nešto uradim je nadjačala ovu negativnost“, tvrdi Skot.
Antidepresivi i poboljšanja
„U pitanju je bila prilično mala doza antidepresiva, ali se ispostavilo da je dovoljna. Postepeno sam postajao manje anksiozan u vezi sa MS. Nisam više imao svakodnevne nalete anksioznosti. Tablete su radile svoj posao. Prošlo je 12 nedelja do prvog savetovanja. Bio sam nervozan kao da idem na ispit. Nije bilo potrebe da brinem. Moja savetnica je bila prijateljski nastrojena i puna razumevanja. Slušala je dok sam praznio glavu punu briga i tako smo počeli. Objasnila mi je da ćemo primenjivati kognitivnu bihejvioralnu terapiju (KBT). U pitanju je terapija razgovorom, koja može da pomogne kod problema tako što se menja način na koji razmišljate i kako se ponašate. Cilj KBT je da vam pomogne da se izborite sa prevelikim problemima time što ih razdvajate na manje delove. Traži praktične načine da vam poboljša stanje uma na svakodnevnom nivou“, objašnjava Skot.
Borba sa MS anksioznošću
„Kad sam izašao iz doma zdravlja, osetio sam olakšanje. Sve je bilo potpuno drugačije nego što sam zamišljao. Naprotiv, osećao sam da smo dobro počeli. Odlazio sam na savetovanje svake druge nedelje. Uvek smo počinjali od procene kako sam se osećao od prethodnog puta. Pitanja o proceni mog raspoloženja su ponekad bila teška, ali su mi i pomogla da razumem da stvari možda i nisu tako crne kao što sam se plašio.
Tokom osam susreta sam naučio kako da se borim sa MS anksioznošću primenom strategija koje i danas koristim. Savetovanje mi je pomoglo da se koncentrišem na sada i ovde. Da se bavim činjenicama, a ne da brinem šta bi moglo da se desi. Došlo je do velike promene načina razmišljanja i moj mozak je prestao da pribegava scenarijima o tome kuda MS može da me odvede. Prestao sam da zamišljam najgore“, kaže Skot.
Postepen prestanak uzimanja antidepresiva
„Nakon osam susreta i u mnogo boljem mentalnom stanju, otišao sam kod svog doktora. Složili smo se da postepeno ukinemo antidepresive. Iako sam se osećao kao da ostajem bez sigurnosne mreže, želeo sam da probam. Nakon mesec dana i povratkom na vežbanje koje mi je podstaklo mentalnu dobrobit, mogao sam da potpuno ukinem uzimanje antidepresiva bez ikakvih negativnih efekata. Kad se sad osvrnem na taj period pre pet godina, drago mi je što sam preduzeo taj korak i zatražio pomoć. Bilo je teško, puno i stvarnih i zamišljenih izazova. Da nisam nešto preduzeo, oni prvi meseci su mogli da budu mnogo gori.
Da li je MS dijagnoza loša? Za mene je svakako bila. I promeni vam život. Savetovanje možda nije rešenje za svakoga. Ali, ako se borite da prihvatite dijagnozu, savetujem vam da probate. Nemojte dozvoliti da vas negativna shvatanja ili osećaj stida spreče u tome. Nema razloga da se stidite. Borba sa MS dijagnozom i život sa ovim stanjem mogu biti teški. Svima nam je ponekad potrebna mala pomoć. Samo nemojte da se plašite da je zatražite“, zaključuje Skot.