Dr Piter Konik je neurolog sa Univerziteta u Edinburgu. U nastavku govori o tome zašto skrivena zajednica bakterija koje žive u našim crevima može da bude ključ za MS terapiju.

Zašto je jedan neurolog zainteresovan za probavni sistem?

„Pre desetak godina ili više smo počeli da obraćamo pažnju na bogatu komunikaciju između mozga i creva. Oni su sve vreme u kontaktu.

Povrh toga, postoji crevni mikrobiom, koji obuhvata sve bakterije, gljivice i ostale mikrobe koji žive u našem probavnom sistemu“, navodi dr Piter Konik.

„Zanimljivo je da u ljudskom telu ima više bakterijskih nego humanih ćelija! Ove bakterije mogu da promene način na koji naše telo funkcioniše, uključujući imunski sistem i mozak“, kaže Piter.

Šta nam istraživanje mikrobioma govori o MS?

„Da bismo sprečili MS, moramo da razumemo šta ga izaziva. Pedeset godina istraživanja nas je naučilo da su geni, sredina i faktori načina života kao što su vitamin D, pušenje i infekcije bitni, ali da postoji još nešto“, objašnjava Piter.

„Mislimo da bi crevni mikrobiom mogao da igra ulogu u izazivanju ili pojačavanju pogrešne reakcije imunskog sistema kod MS“ kaže Piter.

„Nedavni eksperimenti ukazuju na to da je ovo važna oblast koju treba istražiti. Jedna bitna studija iz 2017. godine je ustanovila da su miševi koji su dobili crevne bakterije od osoba sa MS, imali veće šanse da razviju stanje slično MS u poređenju sa miševima kojima su date bakterije osoba koje nemaju MS. Ceo rad o MS i mikrobiomima kod miševa možete da pročitate na sajtu Nacionalne akademije nauka SAD“, navodi Piter.

Šta je Međunarodna studija MS mikrobioma?

„Ispitujemo kako bakterije u nama utiču na razvoj stanja kao što je MS. Ne znamo da li je u pitanju jedna ili dve bakterije koje izazivaju problem sa MS ili da li je bitna ravnoteža između različitih vrsta bakterija. Nadamo se da ćemo dobiti odgovor istraživanjem ishrane, genetskog sastava i mikrobima velikog broja ljudi“, ističe Piter.

„Međunarodna studija MS mikrobioma bira 4000 ljudi sa ili bez MS iz celog sveta. Tražimo parove koji žive zajedno – jednu osobu sa MS i drugu koji ga nema“, objašnjava Piter.

Da li bi istraživanje mikrobioma moglo da odvede do terapije za MS?

„Naredni izazov će nam biti da pronađemo način da rešimo pitanje bilo kakve neravnoteže bakterija. Svi mi menjamo populaciju bakterija kada promenimo ishranu ili uzimamo antibiotike. Ipak, ove promene nisu precizne. Iz tog razloga, ukoliko naše studije mogu da identifikuju bakterije koje bi mogle biti važne, verovatno ćemo morati da se vratimo istraživanjima na životinjama da bismo potvrdili šta tačno te bakterije rade“, kaže Piter.

„Često me pitaju da li bi neka posebna vrsta ishrane mogla da pomogne. Ali, testiranje ishrane je složeno i studija je do sada bilo prilično malo, tako da još uvek nemamo jasan odgovor. Iako ne znamo da li postoji idealna ishrana za MS, znamo da ne želite da imate još neko stanje pored MS. Zato je ishrana koja pazi na vaše srce i ostatak organizma svakako važna“, zaključuje Piter.

Izvor: MS and the brain-gut connection | MS Society