Depresija je jedan od najčešćih simptoma multiple skleroze. Pored toga, ako imate MS, može se desiti da osećate tugu zbog promena u svom svakodnevnom životu. Ova dva pitanja vam mogu pomoći da odredite da li doživljavate tugu ili depresiju:

Da li ste se u protekle dve nedelje često osećali neraspoloženo, depresivno ili beznadežno?

Da li ste u protekle dve nedelje bili slabo zainteresovani ili zadovoljni kada ste nešto radili?

Ako ste odgovorili potvrdno na jedno ili oba pitanja, moguće je da prolazite kroz depresiju. Ukoliko ste depresivni, možete da uradite sledeće: raspitajte se o stručnjaku za mentalno zdravlje u svojoj blizini, konsultujte se sa svojim lekarom u vezi sa simptomima, ako razmišljate da naudite sebi ili prolazite kroz krizu mentalnog zdravlja, pozovite specijalizovanu liniju za prevenciju suicida.

Ukoliko se odgovorili odrično na ova pitanja, ali ste loše raspoloženi, možda osećate normalnu tugu ili druge emotivne promene. Osobe sa MS mogu izgubiti sposobnost da rade, hodaju ili učestvuju u određenim slobodnim aktivnostima, a proces žaljenja za ovim gubicima može da liči na depresiju. Međutim, tuga je obično vremenski ograničena i prolazi sama od sebe. Isto tako, osoba koja tuguje može povremeno biti sposobna da uživa u nekim od aktivnosti u životu.

Depresija i MS

Depresija je termin koji se koristi za različita emotivna stanja, od lošeg raspoloženja koje traje par sati do kliničke depresije, koja može da traje nekoliko meseci. Depresija je jedan od najčešćih MS simptoma. Studije govore da je klinička depresija, najozbiljniji oblik – češća kod osoba sa MS nego u opštoj populaciji ili kod mnogih drugih hroničnih bolesti. Jednako je česta kod drugih imunološki posredovanih, neuroinflamatornih bolesti (kao što su reumatoidni artritis i inflamatorna bolest creva). To govori da je upala faktor koji doprinosi depresiji kod ovih stanja. Kada dođe do depresije, potrebna je ista pažljiva procena i lečenje kao kod bilo kog drugog MS simptoma. Ako ste depresivni, konsultujte se sa svojim lekarom. Ukoliko se ne leči, depresija pogoršava kvalitet života i ostale simptome – kao što su umor, bol i kognitivne promene. Takođe, može biti opasna po život. Kad je reč o depresiji, važno je da znate sledeće:

• Depresija može da se dogodi bilo kome sa MS, u bilo kom trenutku toka bolesti.
• Osobe sa MS koje imaju veću fizičku invalidnost nisu obavezno podložnije depresiji.
• Depresija ne ukazuje na slabost karaktera i ne treba je posmatrati kao nešto što je sramota i što treba da ostane skriveno.
• Osoba ne može da kontroliše ili spreči depresiju snagom volje ili odlučnosti.

Iako priroda depresije kod MS nije u potpunosti razjašnjena, brojni faktori mogu da joj doprinesu, kao što su: reakcija na teške životne situacije ili stresove, trenuci velikih promena – nakon dijagnoze, tokom pogoršanja ili kada dođe do velike promene u funkciji ili sposobnostima, kada MS ošteti delove mozga koji su uključeni u izražavanje i kontrolu emocija, može da dođe do različitih promena u ponašanju, promene vezane za MS do kojih dolazi u imunskom i/ili neuroendokrinom sistemu (postoje dokazi da su promene raspoloženja praćene promenama u imunskom sistemu), kao i neželjeni efekti nekih lekova.

Klinička depresija kod multiple skleroze

Klinička depresija – ozbiljno stanje koje dijagnostikuje stručnjak za mentalno zdravlje, može da izazove pogoršanja poznata kao ozbiljne depresivne epizode. Može biti stalna i uporna, sa simptomima koji traju najmanje dve nedelje, a ponekad nekoliko meseci ili više. Simptomi kliničke depresije su: žalost ili razdražljivost, gubitak interesovanja ili radosti u svakodnevnim aktivnostima, gubitak ili povećanje apetita, poremećaji sna – nesanica ili preterano spavanje, uznemirenost ili usporenost u ponašanju, umor, osećanja bezvrednosti ili krivice, problemi sa razmišljanjem ili koncentracijom, stalne misli o smrti ili suicidu. Konsultujte se sa svojim lekarom ako imate periode uznemirujućih emotivnih iskustva koja: traju nedeljama ili mesecima, utiču na vaš svakodnevni život, aktivnosti ili odnose, utiču na vođenje računa o svom zdravlju, osećaj da nemate kontrolu.

Strategije prevazilaženja depresije kod MS

Mnoge strategije dobrobiti mogu da vam pomognu da prevaziđete blagu depresiju i sprečite ozbiljnije oblike depresije. Da biste održali mentalno zdravlje: budite u kontaktu sa svojim medicinskim timom. Vaš lekar može da preporuči terapije ako postajete depresivni. Svakodnevno vežbajte. Smanjite stres u svakodnevnom životu i trudite se da mirnije upravljate neizbežnim stresovima. Održavajte društvene veze. Zovite prijatelje, pridružite se grupi za podršku ili onlajn MS zajednici i provodite vreme sa porodicom. Budite svesni svojih osećanja. Nabavite svesku i sastavite spisak izazivača stresa tako da biste na neko vreme mogli da prestanete da razmišljate o njima.

Lečenje depresije

Porodica i prijatelji koji pružaju podršku mogu da pomognu osobi da se reši blage depresije, ali su psihoterapija i terapija antidepresivima najčešće neophodni za lečenje ovog stanja i sprečavanje još ozbiljnije depresije, koju je teže lečiti. Grupe za podršku mogu da ponude pomoć kod blažih oblika depresije. Međutim, one nisu efikasne u lečenju ozbiljne kliničke depresije. Svakako je uvek potreban lekarski pregled.

Izvor: Depression and Multiple Sclerosis | National MS Society